Стармлади

Стр. 110.

Бр. 13. и 14.

Алекса Шантић, Мостар. ПРЕ ДРАСПЕЋЕМ. КоКу да живим животом Човјека! Хоћу да љубим, да трпим и страдам, У својој вјери да се Добру надам 111то 'но ће доћи к'о света ријека г '1,а гријех спере! Моју клетву нико Дочути неће, баце ли се на ме; На л^удску пакост ја сам давно свико II знам да сунце не боји се таме... ГТодвигом светим будићу из гроба: Једнакост, 1>ратство и Слободу роба, Што спутан сунца васкрснога жуди; II крвљу својом прелићу све путе Идући Теби, и вјерујућ' у Те, Ускрсли Брате потиштених л.уди | „Босанска Вила". П И Т А Њ А. Ко би нам умео одговорпги, колико су отежале радикалске главешине, од када се налазе на даљском кукурузу? Каквим је кораком журио Стеван Бенин, кад га је са есцајгом и још неким ситницама несгало из манастира? Где се најскромнији српски владика Габор Змијановић боље осећао : или сада V Даљу, или некада на Ривијери ? Има ли српски народ бољих финансијера, него што су чланови кргвег Саборског Одбора? Да' ли је Јаша Томић Бог или краљ радикалима? Имају ли наши народни фондови још који милијун за Мађаре ? Д. и. Учтнво нитање. Молимо управу славне радикалне странке да нам јави; када и где ће бити идући велики народни збор исте странке. С поштовањем Самосталски фотографн.

Издајемо и опет дупли број, пошто су клишеји касно стигли.

Отац: Но синко учи добро, па ако донесеш добру сведоџбу, купићу ти једпе каиузе. Сии : А шта ће ми мзмузе? Не" дал се ја тако јевтино поткупити! — Нисам ја радикал.

Дочаћин } тогнацу. Домаћин коме се иначе није пресипало, добио госте. Али уједно поче и киша да пада, те гости не могоше кући. Јело се, пило се, пекла се патка за патком, гуска за гуском, а киша и не мисли да престане. Потрошиле се кобасице и сланина из сџака, у подруму дотрајало вина, а гости још седе, јер не могу кући због кише. Кад су већ и последње пиленце појели, домаћин изиђе у двориште, подигне руку па из дубине срца ускликну: Ох боже, божећје си ли имао кад год гостију. — Ако си имао даћеш да киша престане, да се и ја беде курталишем. М--и.

Уснех мађарског језика. Наш Андрија иде у први разред, па се *ише пута код куће хвали, да већ зна и мађарски читати. То је чула мала Даница, која не иде у школу. Кад дође лето, дадосмо Андрију да учи писати. После шест неделга дође он кући и похвали се да већ знапли-. вати. Сад ће тек Даница да рече своју, т. ј. запитаће га: Је ли, браца, а знаш ли већ и маџарски пливати.