Стармлади

Бр 13. и 14. ДВАНАЕСТ СЛОВЕНСКИХ ГЛАВА. (И три свиње у капуту.) — Једном посланику. На далеко је прочула се ГроФе, твоја просветна слава, Ево и сада је разнеше Дванаест словенских глава. Дванаест словенсчих глава, Која су за цркву пали; А колико ћеш још за школу Да цвили сирочади мали? Па наетави пут, даље само Дакако „уздигнуте главе, А наће ће се изрода, Који ће још да те славе. Та наћи се отпадника, Ко Попадић, Јаков и Коста, Та наће се у радикала. Сличних створова доста А нејака сирочад палих Она ће љуто да их куне, А што бп српски народ Што с изродима — већ да пљуне! Стар.илауи с. р. НоИПШфСКН НЗВ(МПТ ()ј. — Пише: Шмуцицки. — ^Жено моја окрепи се зидц'' — певао је Молтке својој жени, други дан после венчања! — „Шлингована марам г.." и „Море ми је љубав твоја!' — велика серенада од новинара Хардена, пева опет грсФ Молтке своме пријатељу Ајленбургу. — „Бог убио, ко нас раставио!" — отпева Ајленбург Молткеу. * ■— Ако је ико могао се надати нападају одостраг с леђа —• ја сам најмање се могао надати. Молтке. — Не налазим никакве разлике између моје бивше - жене и Јаше Томића. Обоје су за мене две нуле (00). Молткс. — Ја сам тога уверења, да вам неприја теља треба спреда. а пријатеља острага на пасти. Молтке. — Када „љубав" у срце улази — онда памет у дугме силази. Харден.

Стр. 99. ИЗ ЈЕДНЕ АВТОНОМНЕ ШКОЛЕ. Учитељ Бенин, по милости Божијој друга важна личност у страици, а по несрећи манастира Хопова бивши маиастирски ђак, данас је предавао једну врло тешку методичну јединицу: осму заиовест Божју, која гл.чси: не укради. Предавање је било красно; мислиш: опсениће дечицу. Кад је већ по упуству свога професора извео и примену ка живот и силом своје власти забранио деци да не смеју никада ништа украсти, устаде — и запита једна ученица: молим, а сме ли ђак украсти шест кашика. >'чпгељ: Не сме, јер драги Бог све видн. Друга ученица: Молим, а сме ли ђак украсти 4 златна дугмета? Учптел,: Нипошто, јер праведпи Бог крадљивце казни. Трећа ученица: Молим господине, а с.ме ли ђак украсти шест комада виљушака и ножева? Учитељ (-црвени): I Ге сме пишта, јер је то грех против осме заповестп Божје. Четврта ученица: А с.ме ли ђак, молпм, украстп којп столњак. Учитељ (бледи) не смо децо пико ништа туђе узети. Пета ученица: А сме ли ђак, молим украсти чије чакшире и којп федермесер? \'чител.: (помисли на старог пои Милоша и позелени) кажем Вам децо да нико никада не сме ништа украсти, јер је го грехота од 1>ога, а од људи ср а мо т а. Депа Се насмејаше; сад један ђак упита свог стидљивог учитеља: молим господине, а сме ли све оно, што су Мица и Маца, јуца и Јеца, Милица споменуле, сме ли све опо украсти један манастирски ђак, а да не з г р е ш и протпв Бога и да се не осрамоти пред људима. Учитељ поплави ко Јашина усна л окренув се прозору уздишући рече: О велики по делима Јашо, бдаго теби, ти и зреле људе вараш, а ја не могу ни децу. — Слуга зазвони а час веронауке се сврши.

— СТАРМЛАДИ. -