Стармлади

Стр. 126.

— СТ АРМЛАДИ.

Бр. 16.

САМОРАСТ. — Бога ти Анто, знаш ли ти шта је то самораст? — Чкаљ, печурка, —паламида. — Ниси ногодио! — Дете копиле! — Ниси погодио! — Не знам. А знаш ли ти шта је то битанга ? — То је — скитница. — Ниси погодио. — Па шта је битанга? — Иајире кажи тн менп шта је то самораст. — Самораст је дете ком се не зна ни отац ни мати. —- Тако је ! — А шга је то битанга? — Па битанга је коњ беа госе. * — Је си ли видео радшсалски » швигор« ? — Је ли од оног чилаша са румског збора? — Море од неке битанге јесте? — Како, зар му се не зна госа ? — Не зна! Чак је и без жига ! — Па то је онда копиле! — Није когшле, него самораст. Бичаље.

Књижсвне нрииовр. Владика и распоп илн у тежњи за шпшш не оирај средства. Пастнрске посланице, власто ручно — иотгшсвне издаје епископ Гавра. Савети чврстога карактера (са насловном сликом) издаје ирота Папић. Узорне проповедн — без икаква додатка нздаје прота Стојаковић. Кукуруз и дебљина (са слнкамл) издаје иро га Божа. Нерад п жеља за протинством. (с насловн нм сликама) нздају ноп Јован Јовановпћ п МЈ1!4у Јапов, р1ећапох Радикалсгво и припомоћ за лечеље. Савсти богословима и млађим свештеницим*. пздаје иоп Гавриловић. Гробље је свето место издаје јереј Прсрадовић. Кобаснца одјекује у »Застави издаје Кукић.

Одјек у »Заставп" од кобасице нздаје Коста Брадваровнћ. „Застава* у кобаснци јечи надаје Јанко Јован „Детс.« Живот н прнкључепије Стефана Беннна издаје »Народни Прнјатељ « Ха, ха, ха, или »Српски Глас« против »Браника« — раднкалска радост пздаје сам Јаша. Хрватп против Срба, а Срби протпв Хрвага у коалицији пздаје Лизавац. Корист распадања самосталне странке по шовене нздаје Красојевић. Ћутање је н сребро и злато и паипр од вредности издају радикалии послаппци из шпре Угарске. п Свој своме — п 860 хнљада круна Мађарима; наралела издаје др. Бранко Плијћ-Сос. Скупљенп воденп члании издаје др. А. Пвнћ. »Народии и српски Гласник" народна српска жалост н срамота нздаје Ракоцајева странка. Чувајмо се радпка.та- издајпца, одрода п пзрода нздаје српски народ

Ренсртоар ери. нар. нозоришта. „Нанмгуша комад из автономног живога. 1 [аробна „народна" игра, са опсенарством, „свпрањем" и играњем пиперевке, намигнвањем, грлењем и љубљењем н већ т. д Од наше „Стрпне.« Музика с брда с дола, скупио и присвојио један смешап господнн. Догађа се у садашњостп. ^Трговина је трговина." Истнннтн догађај у 60 хиљада слнка. Од Кошутовпћ ФућековићПашића. Пзрадио Јаша Томпћ. Удеспо Аладар Бала(в.) Музика: Звечећа. „Народпи непрнјахељ,« жалосна пгра у врло, врло много чннова и још више промсна од Јаше Томића. (За овај комад је управа радпкалне странке ноклонила нов чпкошки костпм, са чизмама од лака и мамузама као н перге-шеширом н перушком.) Музика од Францла и ко месара. „Свет" (безобразан као хајдучки сабор а глупав као др. Сос.) Шала да пукнеш од смеха. Брло згодап комад за пунице, радикале и другс трбушаре. „Жидо антисемитскн комад. Збпва се свуда у целом свегу. Између чинова се дере друшгво лажова и иева песму „Свој своме уз громогласан подсмех чпвуцког аксиндла. „Лена Маеерка." Слнка из автономиог и хајдучког жнвота. Предигра: „Масиран>е народних фондова," I. чин: п Хајдучки сабор II. чин;