Стармлади

Стр. 184. ■ >"

— у Босни. Свирачп (свирају и певају) : Кошут Фрања поручује, Босна нам се прик.вучује, Зелени се трава росна, Мађарска је сада Босна Шјеп а Нага! Измећаре добро плате, Где си сада Јашо брате, Хеј изрода, рода мила Босна бн сад наша била, ЕЈјсп аг ггтМуагвад! Франкове језуите. Јоште Босна, ниј' пропала, Ал ће пропасти! Високо се буде стала. Швапској допасти. Хура, нек се хори, Где се швапски говори! Иос/1, Лгегта1 ћосћ! СрСмш (из прикрајка); Од лудијех попова, Луда је и молитва. Не решава луда дрека, Још Срб своју није рек'а! А кад Србин рекне своје Купиће те прње свсје, Живела Србадија!

Жаџарски „свирачи"

Ножићни колачи. Умесио их Др. Крц кврц, и гиалв: — Шаку, лицидеру Живковићу, у .лш сто оне коју му је приликом последње епарх. скупштине, пришио др. Свињзрев —• јер изгледа да је он без шаке. — Месец, Др. Ивићу, код њега је и тако сад помрчина у глави и џепу, не би ли му осветлио пут за управитеља манастирске штампарије. — Здравље, од даљског кукурузног брашна, Пишпек Габору. Да не мора ићи на Ривијеру. — Квочк)^ с пилићи, Ј;ппи Мркши. Да се може вежбати у очигледној настави за говор на сабору. — Гувно Др. Жарку Мидадиновићу и поп Божи да имају где крунити даљски кукуруз. — Волове, Јашиним телићима, за очигледну слику своје будућности и мађ. нословице: »Тапи1ј ћио бкбг 1ев2 ће1б1ес1!"

Над је уиравитељ номичар. — Ја ћу, г. управниче, узети декламацију ,,На Олимпу!« за ангажман, као на пробу. — Немојге тако високо... Нпже, нпже... кад падиеш да се бар не угрувапт. „Коклен."

Страшаи сан. Један амбицијозан глумац. (.Колеги ): Баш сам данас страшан сан уснио. Публпка мн је после представе испрегла коња из кола — а ја сам морао вући кола. Глумац. На телсФОну. — „Хало!" — »Н,ентрала!" — «Молим, госпођице: 48 — и 67. — „Хало! Ко говори?" — „Овде Ракодцаји."