Стармлади

_Бр. 1. и_2. Сви троје џевају шерцеш. Удри. удри тш дер штат Славпсрбом — штрпк за врат. Џхтоњи (Дере се) Не, не1 ТЕРЦЕТ: А што, а што ? Џапоњи: Језик им само треба одсећтг Лезик, језпк — тај псећи, ГГа неће впше лајати. Већ ће се око ногу Око ногу Превијати! Керле и Ко—Шута: Тако је, тако! Андраш: А ко ће нам лајати, Ко кућу нашу Чувати? Керле Ко—шуш [ Гле, сад. Гле сад?! Џапоњи ■> Андраш: Киријаш нам је побеснпо Ко би га у кући стеснуо? Ко би га у буџак бтерао, Ко би га сасвим смприо. (Отварају се нагло врата и улазе три тунгуаа слуге■ Они ттузе, клањају и л.убе руке ноге и скуте). Слуге: Ми, мн, ми! ( високо це певајуХи и у груди ударајуНи се). Снаша Соммћ: (Ступа напред надчовечним скоро животињскнм гласом): Ја, ја.... ја.. ,Та.... ша! Заклињем се на овај историскн нож! (Вади нож диже га у вис чврсто га у руци држи!) Красни и Калијан: (МеНу прстпе на нож, на којем се још пуши човечија свежа крв.) И ми. и ми! Нека нам ООн судп. Тако, тако „људи«. Не будите луди, Ми ћемо лепо да се сп^разумемо. Та ви знате да ватие заслуге „Ценити умемо. „Ој фондове нам дајте Јер умиремо .. . Од гладп! Знајте. К В А Г Т Е Т. Ко Шута, Џаиоњи н Андрат ) (Знамо, знамо, За то вам недамо!) (Ово знамо два пут пофторавају.) Снаша: Светли наши господари, наша огрејена сунца. Дозволите да вам понудимо наше малене услуге. Знано вам је да смо ми залудили народ, да га нико није у стању одлудити. Андраш: Ни оружана сила? Снаша: Ни бајонети. Наш народ је на колац гинуо за веру своју, своју слободу, свој језик. Није га могао ,Турчин потурчити — јотп мање ће те га моћи ви помаџарити.

Стр. ј!3 Апоњи: Па шта да се ради! Снаша: Један ]е Бог на небу, један цар на земљи а један сам ја — изабраник народни. За мном ће мој веран радпкалски народ у ватру и воду, па и на вешала да ме воде — он би ме до њих допратио. Видили сте да оно што пије могла кроз 500 'љета турска сила, па ни Тиса да претопи... учинио сам ја... Признај светли и најнароднији Џапоњи! Били могао без моје номоћи икада сировести твоју силну пшвеиеку л^убав у нашим школама. Џапоњи: Е1јеп, јб 52о1§а! (тапше га и глади као Немац керу.) Снаша: С вашим програмом у Хрватској можете брисати — уота, без мене и моје странке. Ваш Раух — је за српско-хрватску коалицпју без нашег издајства — запста раух — дим који ће се разићи, да му ни трага ни гласа пеће бити. Керлв'. Па шта да радимо, добри слуго. Научи нас. Снаша. Шта да радите заврзани ни једнн То да радпте, да поставите мене у Загребу за привременог бана. а бана, менп за слугу. Што му ја будем заповедио, има ропски да ме слуша. Дајем вам реч да ја који убијам људе нећу га злостављати нити убити. Сви: А великодушни човече! Ко-Шут: А какве би те заповести биле? Снаша: Самосталне вође треба на дан избора које повешати кпје позатварати — а децу самосталску у утроби убијати. Андрат: Ег .аг^ап, ћокег5^,Не би ли се хтелп примитп код нас за шефа полпције. Снаиш: Хвала. Волијем остатп Бог радпкалски. Керле: Били мп моглп дати реч у том случајудаћете убпти коалпцију... т. ј. пардон, ако си ви у опће убиством занимате. Снаша: То ми }е прави •— а новинарски споредни запат. Молим вас, да вам само набројим своја убиства. Убио сам највећег Србина, па премлатио лпбералну странку. Убио српска мисао у народу. Убио српске школе, патријарха, ударио нож у срце ' л. реб) самосталној странци. Сгаманио „Српски Сисл , мак'о српску манастирску штампарију, начео коалпцпју... померко „Сргтску Мисао," манастирско добро, стаманио друштво „Братс.тво" и карловачке штедионице. Убио у главу срп. пнтелигенцију... омладину застраншо, социјалпстама зубе сабио, — уверавам Вас да ћу помоћу својих хајдука из хајдучког сабора и верних мп пузавачкпх присталица бити у стању да убијем ту гадуру српскз' коалицију. Сви: 0, „велики" чпвече! Керле: А шта за ту узлугу пштете. Сиаша: Нирта. Да пас нахранпте.. Ко Шут: Ја сам шеф, трговине и не волим трговпну на вересију. Волим што рекли Сервијанци. Трак роба — цап пара.

— С Т А Р М Л А Д И. -

Керле: Ко—Шут: Снаша: Красни: Сви троје: Керле.