Стармлади

Бр. 7. и 8.

— С Т А Р М Л А Д И. —

Стр 59.

УГАРСКИ САБОРСКИ „ТЕЈАТОР 1 '. Председник : Следује друга тачка предлога о ревизији пословника. Један штежил-Мађар : Је л' те да би боље било, кад би већ трећа тачка била. ЈГолит Десанчип: Поштована кућо! Председник : Молим да не отступиге од дневнога реда. Полит: Молии, па још нисам нншта казао. П редсе/џшк: Макар, ви сте могли казати ако нисте, а то је свеједно. Полит (наставља): Народно право изискује . . . . Иредседник: Сад нпје говор о народном праву. Мркша: Тако је. Ми га не тражимо. МанојловиД : И не ћемо га никад нн тражити. Дбме: Обесили смо га о клин још о »мајском". Иредседник: Но. даклем. Чујете ли. О каквом народу ви овде говорите. Полит: О радпкалском, молим. Председник : Они се признају за православне. Мађаре. Полит : Владин насилни рад . . . Председник: Ни о том није говор. Држите се дневног реда, иначе ћу вам одузети реч. Полит: Ако загледамо у енглеске законшсе. Председник: Није говор сада о Енглеској, него о Мађарској. Полит: Но то би лепо било, кад бп у Француској републиканцп . . . П редседник: Ниј.е реч о Француској ; а за републпку нисмо. Полит: Сећам се пре двадесет годпна . . . Председник: Забрањујем г. посланпку да се 20 година у натраг сећа. Полит: Мој поштованп друг, тадањи посланик Векерле . . . Председник: Није реч о Векерлу. Одузећу вам реч. Полит: Ја себи измољавам те упадице. Иредседник: Драге воље. ( Одузима му реч.) ЈПомођи: Пзмољавајте сад, Председник: Ко је на реду ? Бележник: Чичо Поп! Чичо Пом: Јесте мп одузели реч? П редседник: Па још нпсте ништа ни го ворили. Чичо Поп: Макар. Ја знам ред. Лредседник: Упућујем г. посланика на ред. Чичо Пота: Је ли кућевнп? Иредседник: Тако је! Чичо Поп: Тај је сад баш у репарацији. Иредседник: Немојте внцловати. Чичо Пога: Добро нећу. Бићу озбиљан. (Иатетично .) Мтх тражимо слободу говора.

Председник: Е, кад тражите слободу говора —■ одузимам вам реч. То се иротиви кућевном реду. Има ли још који народносни посланпк, којем још нисам одузео реч. (Помгао се нико не јавља, арадикалске маме су своју лајавицу зачепили нечим, то председнпк проглашује исцриним шредмет :— и свршава тејатор).

Црвена јајца. Као п лањске годтше, тако п ове, делимо по старом обпчају ускршња шарена јајца. Почећемо п опет са црвеним. То је радосг, а пошто је радост то ћемо исто ове годпне у место пншпек Габору који је црвену боју (с лица) пзгубио, дати проти Папићу. Бзему је — као човеку који воле да мења боје све једно ма која боја. Црвено бело зелено (мађарске народне боје) родокаљцу др. Жиги ТЈјОО /Јдновићу, (он сад ту боју форсира — у Србобрану) с натписом: »А куд тебе носи крило..." Једно црно жуто лане је добио швапски лпст „Народни Гнусник" али како је исти лпст престао лагати — усљед не пзлажења, а рекорд у клеветању и лагању ове године однео бан Раух, то исто њему поклањамо. Та бечка боја њему данас најбоље кппира. Натпис је: „У лажи је илгтко дно\" Модро јаје је добпла радикална странка, а пошто се њене модрпце од лане до ове године носу залечнле усљед њених непрекпдних прикљученија и пришивања јој од свег свесног Српства — гаамара, то се исга боја п ове годпне најбољо подура са њеном бојом на лицу јој. На јајету су лепо израђене дупле јасле. С натписом: „Ала умем ала знам . . . По двојпцу да варам!« Једно морасто јаје смо лане послали »тумачу« али ове годпне га шаљемо министру Пашићу у Србију. Он је и тако сав мораст свој Србији. С натписом: »Мањпна ће да се дере ко досада а чича кје Ваја »мотат» тек одсада. Једно аелено јаје смо послали Еренталу. Он н тако сад неку зелену полн