Стармлади

Бр. 7. и 8.

— СТАР МЛ А Д И —

Стр. 61.

Лукијану Богдановићу ново именованом администратору патријаршије. Добро нам допго. мжтроносна главо, Добро нам дош'о, нзненадна надо! Ах кад те једном поела небо плаво • Тп скупи српско распу^ено стадо. Ви грдан метеж... Навалише вуци .. . Ко није бег'о допао је рана Нек јекну дакле благе фруле звуци, И скупе овце стада растерана. Од како умре архипастир стари, Ни пред олтаром не бесмо на миру: Испречили се свуда зулумћари, Смејућ се дрско молитви. путиру... Добро нам допГо, мнтроносна главо, Добро нам донГо. изненадна надо, Ах кад те једном посла небо плаво Ти скупи српско распуђено стадо. МапзиеГиз.

Апоњи и Кошут. Апоњп: Но, пријатељу, сад си ипак нешто пз двора морао примити. Кошут (уздахнувши): Да, крст. . .

Код »Филе«. Служавка: Молила је госпођа, да завијете кобасицу опет у »Хатарер« — али наставак говора др. Соса што је у репрезетанцији говорио, у ком сте нам јуче чварке завили. Фила: Зар вам се тако допао? Служавка: Да, мал' се нисмо сви — укочили од смеја, тако је то штогођ шаљиво.

Немачка флота. Чудновато. У колшсо се јаче п за отпор снособније лађе граде у Немачкој у толико више мора да се пумпа.

Баркоцаијев дога^ај. — Ја дајем потпуно право барону Баркоцаију, што није хтео да потпише записник грађанског брака. Бар да сам и ја то урадио. — Дакле и ви сте били сведок у грађанском браку ? —- Не, сведок нисам био — али младожења.