Стармлади

Стр. 64.

— СТАРМЛАДИ. —

Бр. 7. и 8.

Ђука и Шука. Ђука: О, мај, од како су наши родокаљци љокнули у Срему, од то доба је чист Срем. Нигди блата. . . Ш у к а : Е, а де ли је 7? то силно блато. На пр. „румско дебело блато". Ђ у к а : Па све су то наши родокаљци покупили и побацали на самосталце. * Ђука: Него у Србији ће опет бити покоља. Шука: Шта наопако. А да не ће одкуд опет завереници . . у мају... Ђука: Тако је. У мају ће бити опет нови избори за скупштину.

Књаз црногорски у Русији. — Сервус Нико, Никола Николајевићу, имењаче, које добро тебе носи к нами? — Требало би ми мало пара. Па што чоче потеже толики пут. Требао си ми т@ јавити писмом, па би ти послао опет неколико лађа жита. — Знам. Али ја сам као рад и опет онако испод жита . . . * — Па како је иначе, свемоћни руски царе? — Па добро је. Само ми бомбе мало јачи страх задају, — А виш', ја их се ни мало не плашим. — Е ? — На против. Ја волим бомбе. Да ли би могао наручити коју бомбу да понесем собом у Црну Гору? — Да ниси постао анархиста, па да не мислиш ког државника,.. — Боже сачувај — једино сам намеран са истима дауништим слободу Црногораца. * — Како »Петроградске Вједомости« јављају, књаз Никола ће ићи у Сибир, да проучи ондашње стање, пошто му очинско срце давно жели, да и он свом милом црногорском народу створи Сибир. Само.на модернијој основи од руске кнуте.

Учшивост. Опростите — моје је име

Прича о старом мачку. Крај фуруне мачак стари, Чучи тако па се пари, И ио некад ко од беде Облизне се и запреде. Тек по кадкад што се дпгне Да до пуног чанка стигне. Видо да је близу конца Па сад ловп — све из лонца. А за друге какве ствари? Нит' разбира нити мари Што су миши дошли близу Да му, старцу, реп одгризу. Зборе људи јаче, тише ; п Море, Марко, лови мише Зар не видишј зверке лоше Све слободе поједоше. Ето, штампу сву изгризли Ето, устав већ нагризли". Слуша, мачак ко од беде, Облизне се иа запреде: „Ах, мрњау, ах мрљао О, баш ме је страшно жао.." Брк надигне па зафрче Протегли се па — захрче... Можда му се кад — кад прохте Да окуша своје нокте, Јест, ал то су неки знали Па му нокте одрезалп. Ко бп знао, благо чпчи На ког овај мачак личи, Нек ^ђаволу" одма каже. Довека ће срећан бити Па још може и добити Један део — апанаже,... Стари „^аво"

0з ј

Вигец Кон. Шеф: Опроштено вам је.

Школски надзорник: Но, реци ми синко, лекцију. Не бој се нпшта, говори тако као кад би са својим добрим пријатељем говорио. Т>ак (после краћег предомишлева). Драги пријатељу — ни речи не знам из лекције. Ђакеља.