Стармлади

Стр. 74,

Бр. 9.

ПРОФ. дру ГАВРИ МАНОЈЛОВИЋУ народном мученику У Хрватску је догао силник љут И с њиме дружба гњевом опијена На народ гвозден тргнуо је кнут, Штоплете му га дружба несмшшвена. У Хрватску је дошо „витез''-бан; Ко тиран силни гази закон, право, Свем пуку грозан свануо је дан А с неба сунце блишче крваво. У Хрватску је дошао силник клет, Да окује ју у гвоздене ланце, Да туђинима нага продаде свиет, Кроз мученике тјерајућ га кланце. Ти устао си ко поносни див А с тобом биела Правда одозгора; Полегио си кано соко сив, Да браниш оно гато се бранит мора. Одбпјао си клеветнпчку лаж, Срамоту грубу и издајство црно, Рад које сад је Векерлеов паж Храм просвјете нам народне оскврно. Ал спазио те онај тиран љут , . . И хтједе да те впди у прах ... мртва; У руцп тешки звизнуо му кнут Ти пред њпм паде ко завјетна жртва. Ал ниси сам! Још наш ће трпјет свиет Од злочиначке руке осветника; Ов сије ветар, ал ће буру жњет, Те одниет ће га кано проклетника. На д банским Дворимгракће гавран вран, А тегакп лапац црног ропства пуца, У двору све се тресе сатрап, —• бан Гдје задња ура орпгје му куца. Шибеник Далмација „Србобрпп " Адолф Макале.

Јаша и Франк. (На телефону) — Хало! — Хало! — Овде Јагпа, а тамо? — Франк. — Сервус. — Живио. — Шта радпга бечкп прапорче ха, ха. — Дишем п пишем — шовенсгм мамузо. — Како можега онако клеветатп п лагати? Чим узмем твоје „Право" у руке, одмах кажем Кости: ево ти доказа, да се и лаж може руком ухватити. — Трровина је трговпна. Ја кад впдим твоју Заставу" онда приповиједам својпм вјернима о чудесима. — Иди молим те. — Тако ми Јехове, — о пардон, тако ми Вога. — Каква су то чудеса? — Прво: што један убијца и роби јаш може завести један народ; друго што је издао и школе и манастире свога народа туђину а сад се спрема да изда и цркве и сва црквена добра. — А треће? — Треће: што још пма слијепаца, којп вјерују да су намјере тога убијце поштене и да је он родољуб. — Ха, ха колега. Ко мисли данас поштено, тај једе шумске крушке, ко говори поштено тај сједи у »хладу«, ко ради поштено тога ја у „Застави» нападам, може лп бнти гата горе? — Ала сп препреден. — Као и ти. Просгацп воле приче о вилама "и вештицама, а »интелигенција« воли да чита лажи п клевете. — Да чита и — в ј р РУ.] е — Тако је; а док је тако, дотле је нами добро. — Чујеш колега: у чнјем се ти џепу сад давига? — Чекај док ти то јавим у »Заставп« ха, ха. А кога ти сад спсага? — Стрпи се; »Право« ће донијети о томе брзојав.