Стармлади

СТАРМЛАДИ. —

Стр. 75.

— Чујеш: -бидга мм могли гатогод за једиички ћариги. — Ја сам већ миелио на то, ал бадава. Још није касно. Нападнити моне као највећег Србпна; реци да спремам буну — и већ ти знаш. — Хоћеш мало славе, а! Хоћеш да покажеш твојим Србима шта о теби мисли свјетска штампа. Добро, а ти као реванш прпкажи ме као највећег живућег, који једино жели добро Хрватима. — Добро. Крај ће бити: двобој. — Без крвп. — Ал с добрим темељом и зарадом. Трррр, цин-цин.

Проглас Србима на устанак — у Босни.*) Србпски народе! Тешки утукац је затрефио нашу землу, нашу тестију и мосак у нјој. Наша отаджбина стенје под бременом наших куфераша. Нека невољја нас мори. Тежке окове и златне ланце стежу наше куферашице око руку, врата, и паса — тако да се једва диже под бременом —• апсолутистичке женске владе. Вечка крампуљина хоће „на силу 1 ' да нас лреопраси у шпијуне, ћирице, пузафце, држећи нас да смо ми исопрашени елеменат способни за сватко просвићено недело, па чак и подметање и стваранје велеиздајничких поркета. Особито сад у ово стеоно доба (знате сад се стеоне краве) зходно је поред исисаног народа сисати бечку цуцлу. Окопиране земље, базени , служе Монаркији, да се може ширити у ширину и дужити у ,дужину уз весло «ГЈгап»' пасћ Об^еи". Србиски народе ! Не жали ни пара (ако их немаш а ти узајми из владине банке) ни труда ако си рад у ово *) Писан истим стилом и језиком којим је оригинални проглас. Ур. „Стар."

трудно (друго стање) доба да се поро диш без бечке бабице, и ти сртај уз поступаоницу, коју смо ти умесили — док се не испуне речи: Од лудога иопа луда и молитва! Живјеле Раухове шупље главе! И ми! одбор Бечких измећара.

Јавна благодарност. Његовом Високопреосвештенству Господину епископу Гаврилу Вршац Ваше Високоиреосвешшеншво! Сматрамо за пријатну дужност да се Вашем Виеокопреосвештенетву овим путем најгоплвје захвтлимо иа Вашем искреном, иошшеном и родомутивом раду приликом туцинданскога сабора и после њега. Иошто нам је Ваш живот и сувише мио, решили смо да Вас ослободимо од сваког даљег напрезања и старања за нашу автономију. Настојаћемо да своју автономију уз братску мађарску помоћ даље и сами уређујемо. Желимо и молимо Вас да се добивеним допустом од Ваше љубазне браће користите и да у каквом далеком купатилу лека потражите својим растројеним живцима. Кад оздравите, шелимо вам да остатак века проведете у миру — да леко од овог варљивог света. На растанку љуби Вам руку Јаша Томић. и остали члаиови саборског Одбора.

ТАЧПО РЕШЕНО. Судпја: Е сад ми реците још, колико годпна има ваша жена ? Муж: Како она каже двадесетиет, — а како ја мислим — још један пут толико. Лолишта. — Иајпростије би решење било, да иосланици само онај дан добију дневницу — кад држе склопљена уста.