Стармлади

Стр. 92.

- СТАРМЛАДИ —

Бр. 11.

II. И Србин пшнти, са зулума плаче, Туђии га гони, ил га браћа тлаче, И Србин страда, скоро је већ клон'о.

III. 0 кад би се сад на благдане Духове, Ко у зачетку вере Исусове, Опет се небо отвдеило благо. IV. 0 кад би опет Дух сишао свети, Да све на земљи народе нросвети Понајнре јадно моје Српство драго!

(По једној неостварљивој идеји Фрање Кошута).

V. Ах камо, гамо огњених језика Да почну борбу против расколника, Што лажу народ тргујући за се. VI. 0 небо пошљи апостоле нраве Умудри народ норазумне главе Да једном прозре, — од пакла се спасе. —1из.

Настић умешан. И они су оковали мирне и слободне гра^ање, о чему везаних уста аустријски „Врач" и „продана невеста" „Застава" — налазе за добро да ћуте — ако нису ради да на пречац скапају, као и други иаразити, који живе на телу утњетеног народа, којима крвопије већ и срч у костима сисају. Жалосни Лухови: У Србији владају заверениди; у Црној Гори су на влади „завереници", у Босни су „завереници"_ — откривени, плакатима, настићима и другим босанским шпијунима. Зло на све стране по Србе — само се још једино радикали сунчају као проја на сунцу, на безусловној наклоности мађарске кошутовске владе! Нај им бу!

Жути пасуљ на вагоне. Ко је рад тврда али добра пасуља, којим може из нушке пуцати и кад је скуван — нека се обрати на Јоцу Ларму, агента неког друштва.

Радост МилетиЂева на оном свету. Др. Оветозар Мил<тиЛ (аад Панчевом о иншталацпји Феишпана, ганут мађарским говором свога сина, ударе му на очи сузе радосниде које с неба каољаху право на Славкову главу. У један мах се чу с неба глас): „Сеј јест син мој возљубљени, о немже благоволих, того послушајте!"*) *) Ово је мало закаениде, јер је требао клише да се изради. Но наш цртач је тога мнења да Славко то не заслужује. Има човек право. Штета за клише! Пр Ур.„Ст.**

ЦЕНЗУРЛ У БОСНИ. Муелиман и Србин. — Ма знаш ли бели, да је уредништво „Српске Ријечи", због тога што босанска влада воли да види само белу хартију — дошла на мисао да ооручи црну хартију, па да види шта ће Чваба онда? — Море црна је она њама и тако. А друго Шваба је ђаво. Он ће онда на основу закона о штампи издати наредбуда штампате жутом бојом црну хартију — па је оиет на швапско.

Празник Духова. I. Опачина је врлину нотукла, А истину је гнусна лаж надвукла, Невиност пати — к'о у време оно.

Груписање политичких странака под једну капу.