Стармлади

Бр. 11.

Отр. 93.

ПРЕД ДУХОВЕ, — Разговор једног народкосног посланика с Векерлом, — Да ли се радујеш Духовима? — Па голуба волам, ама пламене језике -- не триим.

Зидари и феишиан. Ђука: Како је то, да је новосадски Феишпан Бала, који баш не воли еоцијалисте (зна се и због чега) - дозволио да се организују зидарски раденици. Та тек он неживи од зидања??? Шука : Хе, човек зна из искуетва шта је то зидање — без зидарсккх раденика. А друго ако човек и не живи од зидања, сад му ее прохтело зидање, па може човек — ако избије зидарски стрзјк — да штетује. Ђука: Како, ,да штетује кад туђе зида, а не своје?? Шука: Па баш за то. Туђе се боље чува него своје! Ђука: Разумем!

Пусти га нек лај^ . .. Био једком -иапа Бенедикт X IV. у лцжшт иа дроповеди неког нопа. Олушајући пажљиво што ноц говори, напи паде . на памет, да је ту исту беседу управо од речи до:речи прочитао у некој књизи духовној. У. том се унуче у дркву некакво исето, те стаде да лаје, што игда боље може. Црквењак дотрчи, да истера псето, али му папа забрани. говорећи: „Не, не! иусти га да лаје, пас лаје на луиеже ! - ' Ш4>с ' Дум. И С. ЗРехххжо. — Шта ли му значи оно — у отиису министровом, у ствари решења спора око манастирске штамаарије, — поеле министровог имена: 8. к;? — Шварцгелбски катана. РАЗРОНИ КАСАПИН

' У)

— Какво вам је то перо? — Гушчије, главати господине! — Зар ви не умете нисати другим пером ? — Умем, грловским! — Можете, ал од двоглавог орла!

Говор Јоце Нилијана

једно гађа

(раодокаљског пропалог кандидата за црквени Сабор)^

Браћо моја! Ако сам иропао, иро пао. Теши ме то да је и у Срему пропало наших 18 кандидата, којих смо били Рауху обећали. Али види се да народна иословица има нраво кад вели; Обећање лудом радовање!

а друга погађа