Стармлади

Бр. 14-. и 15.

— СТАРМЈГАДИ —

Стр. 117.

Председник : Молим г. посланика да се држи предмета — о радикалима је говор. Б уде\ Све једно је! — „Славии саборе! Српски народ жели да се његова автономија уреди, а не да се даљски спахилук и пола милиона круна — што пре отараси". Један радикал , (синовсЦ КрасојевиКев, из публике): Оиет ти лајеш Ако те шопим. Ајд' изићеш ти на сокак, мајку ти твоју! Б уде : Молим г. председника да ме заштити... Председник : Ви сте луд човек, Одкуд ви можте тражити да вас ја заштитим. Зар ви не читате „Заставу". Ниете читали чланак, како каже за прошлу седницу: „у мало је Фалило што им народ није судио"... Шта значи то? Зар нвје то отворено пуј дање... друго ја немам права одавде наше људе истерати. (Чита). „Председиик нема права терати народ из сале!" Један радикал остраг: Е, стд нека ми још који попа свира, да ће ме истерати, ако се будем мешао у разговор. (Виче једном самосталском посланику који говори) Ти буцов тамо, да си ћутао. Заш' видиш. (Замањује тољагом), Квестор : Молим председника да умири публику. Један радикал из иублике : Ја ћу овог вашег слугу шопити. Радикалски иосланици: Он је исто таки господин као и посланик. ^ Други радикал из иублике: То ви причајте вашем деди! Више радикала из иублике: Држте ви тамо ваш нос, а за нас овамо немојте во лити бригу. Брезобразници једни. Б ањанин: Молим г. председника да прекине седницу, да би се „народ" радикалски могао изразговарати — те да му не сметамо. Председник: Ја молим поштовану поблику... Један радикал из иублике: Куш' ти тамо ! П редседник : Ја ћу га избацити (звони). Други радикал из иублике: Ког јарца опет ти тамо звониш, Види се да и ти ниси зглаван.

П.редседннк: Истерајте га на поље квесторе' Квестор : Истерајте га ви ако можете. Клицура: Не мојте га терати наш је човек Исти радикал (диго буџу у вис и ирети њоме). Оди ти ако смеш! Па ће ти ту бити гроб. Пресешће ти бирање натријарха. Магарче једмн. Пои Паја М илин: Оставите бирање патријарха Прво да се тучемо. П редседник: Добро. Пристаје ли славни сабор ? Радикалски иосланици : Пристајемо ! (Поп ПаЈ1 Милин, Маљушев и други одлаае у „ народ" међу својим и бију се. Чује се шакање и иуцање Лушака. У мвсто бриткпх сабаља виде се буџе како се витлају по ваздуху и чују И,уле да иуцају Виде се „парови" како се држе еа ју• начче кике и кикају. Напослетку Једном разбију лабрње и моцтају капут а иоих Цајици мантију — и иошто се битка свргиила, пристуиа се избору патријарха.) Председник: Но, јесте ли се истукли? Радикали и иоиа П аја : Јесмо! П редседник : Можемо ли почети ? П оиа П аја се осврће и пошто види да се више нико не јавља за тучу, виче: Капп §ећ'п! (то му је узречица у Фарблу). Комесар завршује говор са „пођимо у цркву!" Радикалски народ виче: Јок. јок, идите ви само, а ми ћемо допде у бирцуз да по коју сиустимо! И наш Јаша никад нејде у пркву па му ни кер не Фали. П редседник: Изволите у цркву на призивањСдуха, па онда ће се седница наставити Један радикал ; У мене је већ ушао „дук". П редседник : Какав дух ? Један радикал: Јашин! Лредседник: Онда је добро. Један самосталаи,: Како је добро, кад је то зао дух! Један радикал: Макар, наш је! (Посланици и владике одлазе у цркву: Један владика кгј* неће да каже своје име, уз нут ко^етитира са световнима. Радикалски голаћи деле натријархове чилаше — а један чопор је код кир Мите на алзумашу, гдс су радикалски православни Кошутовци зацоведили да се свира: