Стармлади

Стр. 116.

Вр. 14. и 15.

— Но, но, не бојте се ја ћу ствар са шаљиве стране узети. Друго, нећу ништа о вами писати — него вас само моловати. "У са-борзг. Пре но што ће се сабор отворити Вочић, Жарко, Клицура, читају ергелушу. Улази комесар. Красојевић и „другови" прилазе и љубе комесара у руку. Председник Мирон се ушепртљио — ала ипак отвара сабор. Др• Сос\ Молићу једну метлу, госаодине квесторе. Квестор: А што ће вам? Др. Оос • Да почист15м ову женскадију из самосталских посланичких клупа, Један самосталски аосланик: Почистите прво ваше ђубре . . . из ваших клуаа! (Из самосталских клуаа устају даме, а из радикалских клупа по четир посланика вуку поједине од најмљене ®а*инаже. Др. Сос се по свом обкчају свађа с некима од најмљеаих, буковин ски автономичар Клицура му довикује : „остави, Бранко, то су наши." Пошто се поеле доброг сата радикалски најмљени „народ" стишао, могла је отпочети седница.) Комесар чита на мађарском језику краљев рескрипт и наставља даље своја упугства, каквог српски народ треба да бира патријарха. Радикали вичу што их грло доноси „ељен". Пишпек Габору се смеши брк, Кузман се врпољи, Лизавац дрема, а самосталци се слатко смеју. Прво је устао Светозар Прибићевић и рекао од прилике ово: Славни саборе! Свима вами је нознато да сав српски народ нема никакве друге бриге — него једва чека, коме ће уклопити пола мизиона круна, а сасвим му је девета брига, хоће ли српски свештеници и даље са својом породицом гладовати, — главно је да се засите радикални автономни трбушари. За тим је узео реч Вочић: Изволите погледати на г. Кузмана, рекао је, он се сав усукао док смо га догурали до садањег положаја. Па изволите и сами срачунати његов ириход. Као учитељ свега неколико стотина, па управитељски приход па иеровођа црввене оцћине, па као уредник „Невена" 600 круна и т. д. Зар онда није оправдано да му сабор (већ кад није хтела

новосадска опћина и ако је радикалска) скине предујам који једвице прелази половину хиљадице круна. А да шта се он онда мучи за народ? Ено му је трбух прирастао за хртењачу. Није то богу плакати поред толиког манастирског прихода, да вам наши „народни" учигељи умиру од глади. Једаи самосталаи,: Шта је са дотацијом? Један радикалски гурави аосланик : Биће и тога о куковом лету. Вочић наставља говор : Славни саборе! Ми радикали истина смо увек викали: Леба народу! Дајте му Даљ, — али верујте то је бидо само кортешко срество, да се у истини ми и Габор или Габор и ми дочепамо Даља. Ваљда нисмо пали на теме, да пре избора патријарха поделимо свештенству и народу Даљ — а ми поеле с нашим Габором да делимо ваљда шипак. Мислим да ће сваки наћи за оправдано да смо морали тако радити ради опсенити простоту, ставити као прву тачку свештеничку дотацију; а било би глупост да смо ми стали у опреку са г комесаром, те довели у питање „благонаклоност владе" — ради никаквог питања: хдеба свештенству. Ваљда је нами наш и нашег патријарха трбух и пречи и ближи! Народ радикалвки; Тако је! Живио Јаша! Самосталци : Е1јеп! Автономни кинез Шиша. (Изађе на сред сале и виче што га грло доноси): Дајте нам патријарха! Дајте нам нагаег пишпек Габора! Душан ПоаовиК (самосталац): Није ово карловачка пијаца, чика Мишо! Чика Шиша: Ви се борите против ветрењача... Д угаан ПоиовиК : Извините, ја сам вас досада држао за водении,е — а ви сте ветрењаче.,. Чнка М иша: Није истина Ми јесмо и остајемо воденице, које увек воду на своју воденицу терамо! Бањанин : Ма, чујемо клопот, само брашна нема! Ћуде: Па наравно кад су даљске свиње појеле кукуруз.