Стармлади

Стр. 164.

Бр. 19. и 20.

НЛ ТЕЛЕФОНУ, (Једна телеФОнација — без измотација).

I — Зврррр! — Зврррр! — Хало! (За се ). Хала ти главу однела. (Па телефону). Хало, ко је тамо? — Овде Радоња Милановић, биртацг. А тамо ? — Овде Јаша с но — винама. Шта је по вољи говорите, немам времена. Данас сам опет нервозан да су ми сви самосталци дрни. За „малу" још ни словце није слагано — а има да се слаже — читава страна. Нешто вести је Кеста из србијанских новина напабирчио, а остало ће огласи за народ испунити: „Ракија без казана" и „ноћна радња с сјајном будућношћу" — Јел' ту Кеста? — Који? Има два — па ни један не ваља. — Та наш Кеста. Репрезентант Ујвидека. — Тај пустош, већ од пет дана није завирио у редакцију. —- Не знам која вам је вајда од њега и кад је тамо? Чланак и тако не уме написати, а маказе ваљда није понео собом у џепу. У осталом могао бих вам ја своје дати . И тако су у пензији. — Нашто ће ми? Ваљда да одсечем себи своју луду главу? Ко ми је казао да сам сомић, баш сам сомић. Или да не мислите да би у нападању Срба у Хрватској — требао мало свој језик да штуцујем.

— А нашто? Којешта. Као да ми нисмо још доста штуцовани. Новосадски посланик, па школе, па автономија... мајн либхен вас вилст ду нох мер, што рекао Шваба... — Молим вас, није ми сад до политике стало... — Ни мени! — Него — До једне лиценције, тамо код вас у комшилуку... — Па шта ћу вам ја. , . — Да ми је издате. — А одкад ја лиценције издајем! — Та за бога чика Јашо... Ви би могли Бали !... — Ха потрефили сте сису међу роговима Ја се с њиме, ево већ 3 недеље нисам састао... — Шта? Да није пукла . . ■ — Шта? — Тиква . . . — Јок, јок. Љубав постоји. Само неки ђаво је турио прст између нас. Забранили нам састанак . . . — Како? — Ех како . . . Тррррр . . . (ово телефон ради). — Зврррр . . . — Трррр . . . II — Хало! — 'Хало! — Ки бе.сел? — 43! (неђвенњолцаш) еам. Еш от? — 67! (хатванхетеш) сам. Кичода? — Томич Јакаб, серб Кошутовац. — Сервус прапорче! Шта ради српско велика пропаганда? — Хахаха! Јо виц. Ја и пропаганда. Ха, ха ха. Сад сам их баш бећарски изгрдио . . . Него хтео сам вас питати кад ћемо у Белград... — Трррр ! ( оает се телефон стреса). — Зар ви нисте читали „Рајхспошта" ујшаг. — Читао сам! Хахаха! Кошут — и велика српска пропаганда. На сервус неђвенњолцаш. Та већег мамелука никада Беч није имао. Ха, ха! И ја и велико српска пропаганда? Је ли икад Српство већег измећара и пузавца родило и имало од мене, и је ли икада шовенима ико толико услуга учинио као ја... па зар ја Србин... но то је добра шала... Хахаха! Него збиља, хтео сам вас питатп, шта