Стармлади

Бр. 19. и 20.

- СТАРМЛАДЖ —

Стр. 165.

сте у ђавола довели оне титкоше т Пеште. Ког ће нам беса? Не могу да изађем 00 — а да не сретнем таку једну шпицловску њушку. — Хја, шта ћемо. Мусај и то бити. — Све једно брате. Да мало и ми радикали од тога коштамо, какојето. Лако је било мени ругати се онима ни кривим ни дужнима у Загребу. Оад и ми мало да видимо од тог доброг. — Ех, лако је вами. Вами није сефте чабар . .. ама . . . трррр . . . — Трррр

Д+*а Толмачев толмачи анекдоте. Има овде памети ! Већ да вам причам: Враћао се кмет с неке славе доцкан ноћу својој кући, па сретнувши сеоског бирова упита га онако накресан: „Знаш ли ти море, где је кметова кућа?" — „Па ти си кмет". — „Ама знам ја то, него не знам где ми је кућа". — Ман да и наш Ерентал неће после конФеренције погодити кућу. — Некакав стари бећар (нежења) зовве у недељу рано свога слугу и рекне му: Баш си ти Јоване непослушан! — „Како господине?" тако ! Има већ три недеље како сам ти рекао да ми спремиш чисту кошуљу да се преобучеш, а ти ми још ниси спремио! — Тако и наш Раух, већ четир месеца иде у прљавом вешу а његов слуга никако да му — спреми суд за „велеиздајнике". Него да вам кажем сад ово: Политично владање. Како се ти, кмете слажеш с попом и учитељем? упитаће началник дошавши својим послом у једно село. — Па лепо господине ! одговори кмет безазлено. Кад се састанем с попом грдимо обојица учитеља, а кад се састанем с учитељем онда грдимо заједно попа. И тако се лепо слажемо. Тако и наш цар Виљем кадје говорио сБурима он псовао Енглезе, а кадје с Енглезима а он крјао врат Бурима.. Хе, тако је... а да што се каже фино и политично! - И ово је практично. Старешина некога тамбурашког друштва што је свирао обично по каФавама, посумња да овај што зађе с тањиром од стола до стола те прикупља бакшиш, хоће да одвоји по нешто и у свој џеп. Да тај скупљач не би могао више пару мотат«?, старешина се досети па му да да држи једвој руци тањир а у другој — живу муву. — Боже мој, рекох, како је саборски одбор разјурени црквени одбор бечкеречке црквене опћине опет поставио, а новац црквене опћине већ једном воздигнут од познатог воздиганија — како би рекох било да покуша сад благајнику — утрапити муву у руку. И то док је за раније... т. ј. док још има

мува. — А и ово није рђаво: Некакав обешењак дође у полицију и пожали се капетану: „Гоеподине мени је украден сахат?" — „Какав сах&т ? Је ли дувареки или џепни?" — „Џепни господине". — „А како је изгледао ?" — „Као сваки сахат: округао, па две сказаљке и унутра точкови". — „А на кога сумњаш да је украо? И је ли тај сахат био златан или сребрн?" „Ево га, господине, па видите сами какав је. Беше ми га још лане украо мој познаник и комшија Мата, али од шале и одмах сутра дан ми је вратио". — „Па се сад жалиш ? Ти си луд!" — „Нисам ја луд господине! Тај исти Мата, тако ја мислим, хоће да ми преотме девојку, коју сам ја заволео и коју ја хоћу да узмем. Молим вас, ако икако можете, ухапсите га за то што ми је лане хтео да украде са хат е да се ја дотле венчам с оном девојком". Сећате ли се Форнеровог паема Настићу? Ко стоји „Србобрану" за леђи? Ко су главви људи? другог вам кументара нећу казати. Још једну ћу вам иенричати али сасвим обичну. Последња жеља Стара престара бака лежи на самртној постељи. Крај ње седи њезин старад, невесео и тужаи што хоће баба да му умре, па тек запита жалоетиво; „Бако јадна! Кажи ми, желиш ли још што год овог света?" — „Јао старче, прошапута бака да се једва чуло: да ми је само да још мало оздравим! кшсикпИз „Латинених сентенција." Од зла дузкника и козу без млијека. Векерле и радикали. Боље је да се пријатељство рашије (полагано прекине) него раздере. Др. Жир?ЈО Коетић. Проклета глади за златом ! РаДИКаЛИ. Лакомоет човека на евако недело наведе. ЦернкофИХ Ја еам овде варварин, јер ме нико не разуме. бан Раух. Срећан је, не ко има што жели, већ ко не жели што нема. пишпек Габор. „пакрачки" патријарх. Нека ратују други, ти ее, ерећна Ауетријо удаји! Турека. Дужноет је добру паетиру, овце етрићи а не гулити. Штадлер. Трудим ее да будем кратак а поетанем таман (неразумљив) Цар Виљем. Плашљив пае жешКе лаје него што у.једа. Јозуа Франк. Од емрти нема лијека. Радикална етравка. Старај се, да никад ништа против евоје воље не чиниш. Радикалеки диеиденти. Време и будале обично излечи ! Др Жига Продановић. Слатко је лудовати кад је томе време. Автономне шићарџије. Са луда језика наетају многе незгоде. Др. Жирко Коетић. Роди ее какав оеветниче из наших костију, Либерална етрпнка. Гвожђе чува владаоца, али боље (га чува) повереље. Никола I.