Стармлади

Бр. 21. и 22.

- СТАРМЈГАДИ —

Стр, 179.

Ћубре у чаурама. *** У Србији је откривено, да су у пушчане чауре у место барута иећали ђубре. Испрва се држало да је свињско ђубре, али је анализом доказано, да је то људско ђубре. * Чим су браћа Оавићи дознали, да се чауре могу и ђубретом пунити, понудили су неколико кола свога изврсног ђубрета познатог под именом „Карикатуре". * И наша радикална странка, која има у свом програму и пољопривреду, понудила је своје сграначко ђубре. Радикали из прека одговорили су јој, да им није потребно т у ђ е ђубре — кад имају они, хвала Богу, и свога ђубрета — доста. *** Чујемо да су браћа Станојевићи, који су пронашли, да ђубре може барут заменути одликовани од министра крађевина. *** Усљед епохалног проналаска браће Станојевића војни министар у споразуму с миниетром пољопривреде — забранили су извоз ђубрета из Србије. Сигурно се због тога и не виђају „ Карикатуре" — у Аустрији. 1* Цена ђубрету с 12% скочила. * Браћа Станојевићи добили у Србији патент на барут од ђубрета.

Љубав и верност. — Реци, драга моја веренице, хоћеш ли ми увек верна бити? — 0, то ти свечано обричем. елатки мој голубе, да ћу те увек волети.

Оиасност. Богатство не доноси човеку свакад мир, ерећу и задовољство. Богме не, јер по где кад наведе човека, да аутомобил купи. П р о з а. — Зар вас то не дира, кад видите, ка&о лишће са дрвећа онада, како је цела ирирода успавана, ветар хуји, људи дрхћу . . . — 0 на против ! Ја се радујем, јер ја сам нродаваоц угља за ложење пећа!

Мзговор. — Мали Јоца има добар изговор кад хоће да изостане од школе. — Па шта ради? — Е па добро опере лице те побели, а учитељ мисли да је онда болестан те га пошаље кући.

РАТ! РАТ! РАТ! Господо дужници! Предајте се ! и иоложите оружје (нару), да можемо и даље оперисати с нашим непријатељима. Адмирал „Отармладог" с флотом у дунавској улици бр. 10. Заставиие тиквице. о Скоро сваког дана има уредништво „Заставе" тиквица на нродају, које не само лети него и у зимње доба производе вредии тиквани — новинарски. Тако недавно су донели вест како се Др. Вујић, српски носпаник који се бавио на иуту по Европи, да обавештава велике силе враћа с пута из Рима — кући. Миловановића су сигурно у коју од својих тикава сабили — па га претворили у Вујића. оо „Моргењача", од недеље бр. 255. доноси овај телеграм: Између Србије и Црне Гор е доћи ће ово дана до одбранбеног савеза. Црна Гора неће ући у тај савез. °о° Ових дана је донела маторњејша „Застава" да је један мађарски бик који је свега 200 кила тежак био подигао у вис на рогове швајцарског бика од 500 кила, па га бацио у вис да се саевим раздробио. Какав је т<> врага бик који је свега 2 00 кила тежак. Да не буде теле — из редакције.

Иозо занимање. — Мориц-лебен зашто си метила та црвена капа на глава? — Хја, ја сад имам ново занимање. Ја сам босански депутирац! — Па је л то добра кше®т? — Изврсна. Идем у Беч да изјавим радост за анексија Босне, добијем 50 круна. Дођем кући у Пешти и протестирам да се Восна и Херцеговина Бечу прикључи, него Мађарској, добијем 50 круна. Седнем на цуг, одем у Загреб и тражим да се из Босна ваправи „Велика Хрватска^. Опет 50 круна. Упишем се обендрау® још у Франково легија — опет 50 круна. — Па то је онда данасјош најбоља гше®т! — И најсигурнија! Шш А. V. — Па како си путовала, мила моја? — Захваљујем на питању, врло добро Свега четворо мртвих и двоје рањених. М А. V. жезничар, Чивутска посла. — Купите ове чакшире! — Ух, ала смрде! —- 0, не смрде чакшире, већ ја!