Стармлади

©тр. 171.

Угарсни тејатор. — На дунавекој обали у Будимпешти. Једва је једном и та ноћ смркла и спустила се у угарском тејатору иа дунавској обали. Приказивао се: „Бели троглави гроФ" или .,Аристократско буржоаски буздовак" затуцкања (не каФв него) бирачке свести и народног права. у 15 и % чиноза и више махинација, с певање!« владе и плакањем народа. Уз евентуалну промену (владе) и провалију владиних пасланика. С пуцњавом (шовенснв штампе) битком (социјалиста) и лупање!« (глава и прозора) уз бацање дискоса (каменица у орозоре) и »уштањем крви (без народних пијавица). Свира камарална музика. Редитељ: Један Шваба. Представа је врло лепо и глатко текла. Глумци су научили улоге. Шаптало се није ни чуо. Ово'су главне сцене из комада: Јуст: Отварам тејатор и почиње се комендија, сензационална, интернационална, феноменална, инструментална — и плурална од белог грофа. Обраћам пажњу г. г. комендијаша, да у овом комаду умиру 67 особа и то од бечке падавице, 48 особа од лакејске грознице. Три М. скапавају од сена из јасала, и т. д. Молим све и свакога да сочинитељу ове епохалне комедије тапшу и вичу живео. Надати је с« да се неће наћи ни једног тако паметног -човека да сочинитељу подвикне „уаа" или чак жвижне .... то се противи и параграфу § 13 — који је данас уведен иу свима бољим клубовима за мешање тридесет и две... а шта је кућасајкошар или по рацки брњица, мислим да сваки од г. г. народних комендијаша зна . . . Еле отварам тејатор и комендија може ночети. Изван реда је ванбрачни или незаконити предлог белога, троглавог грофа, о изборној безформи. Мамелуци: Усвајамо, усвајамо! Јуст: Како усвајате, кад још нисте ни чули! ? Мамелуци: Свеједно. Чули, не чули и допало нам се а не допало наше се право зна: ми имамо да усвојимо и вичемо живео! (В и ч у): Живео бели троглави гроф ! Бели гроф: Мало поштована господо. Хвала вам на поверењу које нисам заслужио. . Јаша Мркша: Тако је!

Бели гроф: Шта тако је?» Шта мисли г. комендијаш под тако је? Јаша Мркша: (Брише рукавом нос, скоро кроз плач). А шта знам ја. Нас је Јаша научио да ми имамо или да ћутимо или да вичемо „тако ј е". Бели гроф: Молим г. комендијаша да не какоће него нека се држи Сосове пословиц®; „Нос у . . . !" Јаша Мркша: Молим леио! (Тура нос У — Футрол). Бели гроф: Ја мислим да није потребно да вам овде износим мој законски предлог о изборној безформи! Сви: Није потребно, није. Нзнели су га већ пре вас социјалисте. Познато је и сувише добро. Белигроф: До душе то је крађа . . . . Али социјалистама је дозвољена крађа . . . Мезефи: Тако је. Тек неки дан се један социјалиста убио — што је харао и дао се подмићивати у државној служби. Јуст: Госн. комендијашу пропоручујем § 13. Бели троглави гроф: За то износим првд вас нешто, што нити је тајно, нити је опште, а нити је једнако. Сви: Тога, тога, мајстор Гога. Тога нам дајте. Три М. (или родокаљци): Дајте нам самосталан ђумрук н народну банку! В е к е р л е: Зар су вам мало народни фондови ? Бели троглави гроф: Молим г. г. нредседника тејатора, да она три м. — опомене да ми не упадају у реч, к'о мува у сурутку. Три М. (мрмљају. Један од њих промрмља: Послаћемо ми њима до године Др. Соса, па ће они онда видети шта је упадање). Бели троглави гроф: И тако ће народна жеља . . . Чујесеједанглас: А где је часна реч. (Бели троглави гроф и његово друштво, дало је часну реч на највишем месту да ће увести „опште, тајно, једнако право гласа"). Халас: Ко је та хуља, која тражи Часну реч од белог грофа ? Јуст: Ко сме овде часну реч и сноменути — а камо ли тражити? Шомођи: Тај је сигурно из луднице утекао.