Стармлади

Стр. 172.

Бр. 21. и 22.

Бара^аш: Да видимо тј белу .врану! Иванка: .Ја сам! 0ви: Напоље с њим. Шомођи: Зар има овде међу нами издајника — који би се усудио противити утопиетичкој шовенској идеји ? Убијмо га! С в и в и ч у: Убијмо, убијмо ! Иванка: А што? Могу ја и иолизати. Ево. (Лиже). Сад нема више часне речи! С в и: Живео ! Живео бели троглави гроф!

Ђука и Шука.

ПОБУНП У СРЕПУ. Вест о репоновању нилогласног распопа Ердрљана изазвала је панику у Срему. Сремске гусенице из свију винограда одржали су велики „радикалски збор" на ком зборусу једногласно донеле резолуцију, да се поднесе протест код Његове Екселенције министра Векерла противу репоновања Ердрљановог, јер да се боје гладне године. У исто време су и шашке одржале ужу конФеренцију и дале једно другој часну реч, да ако се обистини репоновање Николауса — да неће посетити Фрушку Гору. А ноговара се, да је гђа Филоксера поднела меморандум саборском одбору у којем се жали да је њен опстанак усљед појаве попа Николине угрожен и да је у питању њена животна. ексиетенција. Н јпосле помоћу духова и асталчета што говори, дознало се да је и сам Св. Илија нротестовао код господа Бога, да усљед репоновања пона Николиног, неће њему остати — ништа у винограду да ледом туче. Но најгоре је то што су сва осигуравајућа друштва отказали свима манастирима осигирање противу Филоксере — на глас о попа Николиној рехабилитацији. . И избави нас ...

Није крст — него круна. Брадати Ђока, нрезеш радикалне странке јавља, да није добио крст, него орден гвоздене круне. — Кад се председнику радикалне странке издају ордени гвоздене круне, а коме ће се онда издати ордени сребрних и златних круна? — Вал>да тек не Јаши?!

Ј1ађе на Ј1ов^ену. „Заставин" јутроклет јавља. да су на Ловћену, који у Црној Гори пара облаке усаужали убојне лађе. Са Цетиња јављају, да нису убојне лађе него убојне топове иоставили на Ловћену. Уједно су умолили „Заставу" да им нозајми неколико прангија из своје редакције. „Застава" је одмах одговорила да другог убојн >г оружја нема — осим историјеког н«жа.

г Јз у к а : А како то бога ти да у Угарској није одузет пост деби београдској „Српској Застави" ? Шука: Па није ово ваљда Раухова влада да јој смета срнска застава и да је хапси. А друго људи читају сваки дан „Заставу" па виде људи даје то владин лист на све четир ноге... Ђука: Ама разабера се, није говор о Јаковљевој мађаронској „Застави" — него о београдској „Српској Застави". Ш у к а: На знаш еигурно људи мисле да је „Застава" — „Застава", измећарска ова, па је и она... Ђука: Ван тако штогођ.

У Златноме Прагу. Нраг је ово чешког рода, А понос га чешки злати. Амо шаљте српску ђецу Да с' науче родовати. Вјекови су јаде тресли Над поштеним овим гњездом, Ал' мученик пренуо је, Нак за својом пош'о звјездом. Ту му звјезду није могла Ноћ затрести ни најцрња. Ишао је за њом право Преко чагља, нреко трња.

је та борба била, Коју данас свако штује, Чешки народ снажан стоји Истрајо је. побјеђује.

•г Зм.

На врби свирала.

(У з е о деда унука који плаче, и а г а т е ш и): —- Ћути, ћути, голубе. Деда ће теби иренисати купоне од акције друштва „Рада". Па кад будеш велик и стар као деда — можда ћеш још добити дивиденде и можеш „штогођ" себи куиити!

ЈУ1 е И е 1!

Од како је Кошут министар сударило се 999 возова. Народ је уверен да се несреће не би више дешавале кад би се нашло странке која би подвикнула Кошуту: шеће!!