Стармлади

Бр. 23. и 24.

Стр. 191

„ Скувала сам вечерицу, вечерати пеКу /" — пева Аустрија, „ Вечерај, мене пе чекај! " — отпева немачко јавно мнење, нашој тетки. „Ајде драга да ашикујемо\ " — пева Ерентал Турској. Г: Аој драги пе ашикуј на ме !'' — отпева Ту[ска Ерентолу. „Ој гарава, гарава, и што си ме сиошала !" — кука аустријска диБломадија на Црну Гору. Ђ На те мислим када зора сване! и радикалска раисодија, носвећена народним фондовима. Пева збор народних радикалских гладница. Бог н Ереитал. У Италији је усљед страшног земљотрееа погинуло 148 хиљада. — Толико је само у Итг.лији божјом вољом и< гивуло, а колико ће вољом г. Ереатала на пролсће гг гвнути док се затресе це а Европа? СРПСКИ 0ДГ0Б0Р.*) Турци беху прсгпли у Европу, предвођени својим султаном Агглном II., и продираху напред скоро у неиЈ.екиднпм иобедама. Њ^хова обес-т не зпађаше за границе. Они у свом? у бражељу већ гледаху сав Занад пред својам ногама у прашини, и већ замишл.&ху како ће се ионосно леаршати јбин барјак с полумесецом на развалвнама овога иросвећенога дела Све1а. Иза њвх стојаху села и градови у пламену, пред њима бсжаху људп у шуму и пустињу, остављајући куће и иман.а, само да спасу живот свој. На све с^ране света разашиље иовосити султан своје гласаике, захтевајући од свакога безусловну сокорност. Тако и српском владаоцу *) Ова лепа и каракгеристична причица од немнчког писца К. Коћ1ег-а о првом херојском сукобу Срба с Турци.ча, гтосле љиховог преласа из Азије у Европу, палази се у немачкој књижици Еаппеп§тш1.

носла овај еилник својега гласоношу, која: му иеказа султакову пор}ку овим речима : — Кнеже, цар над царевима, мој господар, шаље тд заповест, да му се закунеш на вер ност и да се обвежеш да ћеш му плаћати данак. Ако не пристајеш на то, очекуј његову војску, која ће твоју земљу опустити, војску која је многобројнија но што је број зрнаца у овој врећи пшенице ! ... При овим речима изручаше пратиоци султановог изасланика пуау врећу пшснице пред ноге српског владаоца. Љутином и праведпим гњевом испунише се груди српскога владара, када је чуо ову поруку обеенога непријатеља, аЛи му мудрост налагаше да се уздржл, те одговори привидно уплашеао. — Три д«на молим да ми се да на размишљање. После тога времена дођи опет к мени н поеови ту поруку султанову и пред мојом властелом, а тада ћспг чути и м ј одговор. После три дана дође опет турски иза^ланик на дв п р српског владара, где сада беху на окуау и многобројни српски великати, властела и војводе у сј*јну руху и богатој ратној опреми. По исказаној султановој заповести опет изручише Турии пуну врећу пред овај сјајви абор. Тада даде с пски владалац једва приметни знак, и са свију се страна у једанпЈт поотвараше врата, а кроз њвх јурну унутра силесија гладне живине и вападне на жито, уз радосно кокотање и квоц: ње. За тили часак нестаде на полу ни зрнцета. — То је мој одговор! — загрме српски владалац с поносним дчетојаветвом забезекнутом 1урс;ом изаеланику. — Позлрави твога султана, нека шаље в јск-! к- лико му драго ; сга ће она бити упиштена ов&ко као ово зрневље овде! Са ужасном претњом удали се турски изастаник, испраћен грохотним смехом српских достојанственика и витешким клицањем сргских војвода. Кад султан чу (рпски одговор, разјари се и беево запоЕеди да се одмах прикупи велика војска и крене без оклевања на Србију 3 новест би извршена. Нут је водио к; оз једну гуету и мрачну шуму. Турци морадоше ићи човек уз човека, шжљуво мотрсћи на све страве На једанпут се стаде дрвеће у шуми љуљати. Горостасна стабла сташе се једно за другим рушити ужг.сном ломњавом и за неколико тренут ка уништише туреку војску жедну победе. Стабла су ова била неприметно потсечена тестером, јер се знало да неприЈатељека војс«а мора проћи кроз ту шуму. Сада од бата и потреса силовите војске, заљуљаше се ова стаб а, срушише се на њу и уништише је, ослободивши на тај начин за дугн низ година земљу на којој су расла.