Стармлади

Бр. 23. и 24.

СТАРМЛАДИ —

Стр. 193.

њиви и кад су наши органи исиитали — потајно — Вашу одјећу и ре®ерисали да се и ваша спољашност може ирогласити као сумњива, ночело се сумњати да у вашој ун\трашњости ностоји сумњива лојалност према данашњој уставној влади, која је због Н)жде да себе одрж^ на власти — како би јој хвсторија могла што веће признање одати ради промакнућа господарствених интереса миле нам домовине Хрватске, — прекршила милостиво закон и на основу те сумње, сумња се да ви љубите свим жаром своје хрватске душе ве.ики кабинет преузвишених кр. тајниках у Пешти, а кад је та сумња очита, јасно је да се морало посумњати у ваше држање, — јер —- Не тако нагло Добићете (ипњу. Ви сте се баш уморили. Изволвте чашу сирћета. — Сирћета? — А, то је вино, и то — ако ме нос не вара — по мирису суд^ћи талијан ско вино. — Ха, ха. Можда Је то у Италији вино, ад' код мене је сирће. — Како? Зашто? . — Па тако. У овој је Флаши најприје до не ено сирће. То Вам је сијћетна Флаша или Флаша за сирће. Јел' Вам сад јасно? Што год је у њој све је и с е мора бати сирће. К>д мене се сирће пије, једе у салатл, гори у ламиа, у сачовару — ја знам само за сирће. — То не разумијем. — Па то је моја стара теорија. Чудновато да Ви то још незнате. Ето ја сам Вам јагње. — Кчјешта! ? — Молим, молим Моја је мати остала удовица и девери су је истерали из куће. Склонила се у овчару и онде ме родила. Што се р >ди у овчари, то мора бити јагње. То је моја теорија: не пита се ко те родио, већ где те родио. У овчари нам крмача ојагњила шесгоро јагањаца, крава нам ојагњила лепо велико јагње. — То су све животин е. — Тако је и с људима. Молим Вас. Б рон Павел фон Вегкерл инд пу Штерн-Фр нк биоје наш послани* у Риму, Цариграду, Атини, Паризу и наиос!етку је постао адмирал Флоте у Јозуином мору. У сваком му се граду родило ио једно дете. Он Шваба па има једног <ина Талијана, једног Турчина, једну кћер Граињу, једног сина Француза и једну кћер Хрватицу. Тако је. — А шта сте Ви? — Па јагње. Отац ми је Србин, мати Срп жиња; дошлн су из Србије. Рођен сам у овчари, одрастао у Славон*ји и припадам славној радикалној странци основаној за делење дневница — Ача. Ево три писаа. — Оставите то. Ја ћу Вам и тажо рећи шта сам написао. Написао сам три чланка за новине. Овај нрви садр;ки у себи молбу на све Србе и и Српкиње, који имају мало народне пантљичиц", или ћилим и т. д. да то пошљу најближем суду и да се пријаве као „велеиздајници" како би тто прије дошлл до главне расправе са оним јадни-

цима. Тешко је дуго чамити у истражн><м затвору и кривцу, а камо ли — Молим Вас, овииа је тешко по године сједети, а ирије двије стотине година иогао је Ђурђе Бранковић сједити двадесет година па је ћутао. Кад је умро онда смо га поко 'али. Зашто није чекао? — Досадила му је правда на овој округлој земљи па је отишао у њу. — Т=ко је. Ко му је крив. А шта је у овом другом чланку? — Овде је М"лба на оног господива к ји ће наследити господина „Ернтала". — Г1а шта молите ту? — Молим истог господина: ак > би му пало на памет да онако „блинд" нвјире милостиво окупира, а после превишње анектира који српски криј, нека најнре позатвара све С[ бе у дичној овпј м( нархији, јер о наркду, који је за десетину година могао изгубити сто жиљада синова за свог цара и гву домовину, може се у таки* случијевима сукњати да неће у Франкове легије. — То је добро. — А шта има у овом трећем чланку ? — То је иоверснипа радикалној странца, к"ја се зове српском-народном. — И треба, и треба. А на чему поверзница? — На томе, што је — због силног затварања Срба, који су чували и поно! или се својим народвим светињама — вашла пута и начина да са својим народним епископима замоли и саму круну, да или обустави тамањење Срба или да нареди што бржу истрагу. — Ја нисам чуо, да се та странка заузима за Србе. — Нисте чули? — Нећете ни чути. — А имате ли Ви слику краља Петра? — Имао сам ал' сам спалио. — Ааа! Јест јест. Купио сам на вашару слике свију владара за двадесет и пет крајцара. Кад сам чуо, да зЧог саме слике краља Иетра гоне људе у затвор, помислим, па шта ће тек са мном радити ? Ја имам елике свију владара. Због тога би ме м гли и вешати и стрељати и спалити и ја лено са сликом у пећ. Имам слику и свију владарица. То ћу Вам гоклонити. — Хвала, хвала. Имате ли што г« д е' оним „само слога Србина спасава". — То је оно што слоге нема. Имам, ад' то не могу дати. — Зашто ? — Зато, што ми је у души урезано. — Можда имате и какву врпцу ерпску. — Имам. — У име закона ви сте ухакшени. Изволте са мном. — Хвала лепо. Нисам ја с Вами ни дошао. — Морате док пе видимо шта ће велика конФеренција ријешити. — Та баталите то. Ви сте ми Хрвати. Ни презимера Вам нису хрватска. Зар хрватски језик