Стармлади
])п 5.
б.
СТАРМЛ \ ЛИ
Сгр. 45.
Деца. Ми смо се оиет умножижи . . . Како, рода је . . . . Није, него тата се јуче — опет оженио.
Ново занимање.
Потајан допис свима брижњима. Драги брате! Једиш се, је ли, нгго онако прођосмо у Кикинди Не брини се. Први пут смо тек дошли. То је почетак, а почетак је сваки тежак. Ми клонути нећемо — не смемо. Сад ћемо све чешКе наваљивати онамо и — једаред ће морати досадити Кикипђанима и пустиће нас, да бар изаберемо председника скушнтине После ћемо освајати и оно друго. Само стрпљења. Грли те и целива твој до гроба 1аша.
ЛИСТАК.
3 и з и б а н б у л а: Неко ме је питао за моје занимање, а ја сам му с поносом рекао л е г II ј о н а III!
ЗЕМБИЉ. — Азо, што реко Швабо, гемер шпацир! Ајдемо да прошегамо кроз ново анектирано шехер Сарајево, да мало нротегнемо ноге, а и да видимо како изгледа једна варош кад се усрећи. Али прије него почнемо шетати, неће бити с горега да вам га мало опишем онако у облику школеке задаће. Само молим гимназасте, кад добвју зл српску задаћу ову исту тему, нек не преписују из „Зеибиља", јер ће извући сигурно ја петицу ја шестицу. Сарајево је главни град сретне земље, која се зове бос ,бос - ,бос—, Босна и Херцеговина, Мјесто се је некад у старо доба звало Златпи До, ваљда за то што је у њему било доста злата и берићета, а сад би се могло назвати „Блатни До", ио што у њему има много разног блата као : „Тагблата", јлично блато и друштвено блато. У Сарајеву излази један српски нолитички лист под именом „Др)го Издање". који никад но буде заплијсњен од државног од вјетвика, ношто је штампа у Боени гајет слободна и сербез. У Са> ајеву су рођена два знаменита Србина и то: Симо МшутинокиК Сарај лија нр звани Чурбо Чојковпћ, који је епјевао „Србијанку" и Ђокн Пасгић Бештија, прозкани Ђубро Никогсввћ који је спјсвао „Велико србијанку" звану „Ппа1е" Сарајево је прилично здрав град, једино што почешће харају дифтерија, шарлах и штадлер, те однесу много невине дјеч це У Сарајевудодуше нема ф .чбрике „Фр?нко«е каве", али им I „Фабрика Франковаца", а то су „неваб" и „муслимански конвикт", и тамо се не наврћу сахати „ала турка" но интифи , неко „ала (Др) Франка" по Оеману Азизу и Шукри сФендијИ. И ико је Сарајево анектирано, ипак је у њему мн< го Феркнија хава, него у Загребу, Љубл»ани н Инсбруку, јер да у њему није здраво живити не би у њему сад у ово доба сједили толики копзули — инглески, па руски па Фран-