Стармлади

Бр о л 6.

Оитужени: Србин! Пр едседник: Тако звани Србив! Оптужени; Није г. нредседниче, него баш ирави правцати Србин. Цредеедник: А зашто сте Србин, зашто висте Влах? Оптужени: Зато што да еам Влах, не би био Србин, а ношто сам Србин ве могу бити Влах. Један бранитељ: Шћију румуњешће! Оптужени: (В р т и главом). Куртави: Вас су звали Власима. Оптужени: Јест, Анта Старчевић нас је звао: „влашким вакотом" и сад ви Куртави: Ја ћу вам доказати сведоцима да ви нисте Срби него В .Јаси, те да нема ни Срба ни српске православне цркве. Оптужени: И Анта Старчевић је то пре вас доказивао, па је умр'о — а Орби су хвала Богу и данас живи здрави! Досада сте успели само једног да поједете: Петра! Куртави: Миелите ли краља Петра? Оптужени: Не, — оног Петра што је у затвору умр'о. Али зато поред свег вашег апетита на ир ждирање Срба, све кад би и појели наших 50 и неколико глава неможете ипак па ма какви Србождери били појести 700 000Срба. Председник: Ширили сте ћирилицу. Оптужени: Закон је пре мене ширио ћирилицу. Куртав и: Ја сам култураа човек. Али ћирилица није културно нисмо. Оптужени: Је ли ћирилица велеиздаја? Председник; Није. Али кад се томе дода „Србобран" и „Срп. Коло". Оптужени. Је су ли то велеиздајничке новине. П р е д с е д н и к : Нису, али кад се томе дода самостална странка. Оптужени: Је ли странка зажоном до звољеЈа? Председни к: Јесте, али кад се томе дода, страначки састапци, па оснивање земљорад ничкиј задруга, и просвећивање народа. Оитужени: Па је ли то велеиздаја? Председник: Није, али кад се тому дода име Србин. Оптужени: Је ли име Србин велеиздаја ? Председник: Није, али кад се томе дода име краља Петра. Оптужени; И дода Раух Ерентал, Векерле, —- анексија Босне и Херцеговине — и протува Настић, као сведок — велеиздвја је готова. Председник: Ви не одговарате правилно. Из тога се види, да сте хтели покидати ову Државу. Ја тако схваћам. (Бранитељи се накашљаше). Председник: Славну обрану, шт > седи У првој и другој клуии осуђујем на 80 К свакога, а остале, пошто су се истовремено норали наемејати, осуђујем на 6() К свакога.

Стр 37

Слушаоци (сви прсну у смех). Председник: Молим публику да се не смеје. Ово није тејатор, нити је то шаљива ствар — него на против жалосна. Бранитељи: Одввћ жалоена! Председник: Платите одмах — или ћу и вас ухапсити као „велеиздајнике" — јер их браните. (Бранитељи броје новац) Д- к не платите нећу наставити расправу. (С в и брзо плаћају). (Ваш извештач се морао удаљити јер се није могао уздржати, да се бар не насмије, а то је кажњиво. Дознао сам од колега да је еуд у свему независан. Сваки се предлог државног одветника одбија, а бранитељски се пр^мају сви од реда Изгледа, да неће сви оптужени бити иовешани Сваки ће се кривац испитивати бар 5 дана, а онда ће се по исто толико дана исцитивата сведоци, а тих има нреко триста ко мада. За то време мораће још који међу оптуженима умрети, и ако тако устраје моћи ће се до године у ово доба славити годишњица, ко буде жив и здрвв.) Други велеиздајник. Председнак: Шта сге ви? Оптужени: Србин! Куртави; Велеиздајник! Оптужеаи: Бољи сам родољуб од вас. Куртави: Љубите Хрватску ? Оптужени: Више нсго ви! Председник: ЈеСте л' разумели оптужницу ? Оптужени: Кад сам прочитао тај галиматијатис онда сам знао толико исто као и пре. Председник: Дакле разуме ли сте? Онтужени: Т >лико да ме г. државни одвстник кандидује за вешала. Председник: И ви сте грчко-источни жаваљ ? Оптужени: Шта је то, једе ли се ? Акурти: Јест, ја то једем! 11 р е дс е д н и к : Шта сте ви ? Оптужени: Србин! Председник: Тако звани Србин. Оптужени: Није тако звани, вего баш прави правцати Србин. Председник: Ћирилица, грб, краља Петра слике, свој своме, страначки с^етанца ,,Фи нале", Настић, велеиздаја. Оптужени: Чујем? Пред< едник: 1Пта велите ? Оптужени: (Ве вели нашта, него се смеје.) Трећи велеиздајник. Председник: Србин, ћирилица, грб, свој своме, срп. барјћци, страначки еастанци, грб! Шта велите! Оптужеви: Ништа! законом дбзвољене ствари.

- СТАРМЛАДМ -