Стармлади

Стр. 38

Бр. 5. и 6.

Председник: А краљ Петар, Београд, „Словенски Југ", „Финале", Настић? Оптужени: Шта се то мене тиче. Четврти ввлеиздајник. Председник: Колко имате дедс ? Оптужени: Петоро ! Председник: У оатужници стоји осморо! Оптужени: У оитужниди има много шта да стоји што није истина. Председник: Забрањујем вам да тако говорите. Оптужница је истинита. Оптужени : Ама ваљда ја боље знам колико имам деце, него г. Шутавић и његови сведоци Али кад <.нтужчица не сме лагати — онда пристај<м да имам осморо дсце. (Наставиће се и преслушавање „велеиздајника" и хапшење Срба)

на једној госпођици која^неће да каже своје име. Толико се зна да је Српкиња — на жалост. Ко ногоди ко је, добија за целу годину „Стармладог" — бадава.

Војничке. Тачан термин. — Бидите господине поручниче, што није лепо, није. Морам сваког дана овамо да јурим с оним тричавим рачуном. — Сваки дан? Откуда! У који дан, дакле, да вам платим? — Рецимо у суботу. ■— Врло добро. Од сада изволте само суботом долазити. Гађање. Један официр ручао у гостионици и онда хтеде да се удали без да је платио. Еелнер га заустави; Иардон, господиое частниче ! Јесам вам већ вратио ? Јунаци. У босанској окупацији дође до сукоба војске. И чивутин бака испали из пушке, али у таком страху, да зажмури и окрене главу на противну страну од оне куда гађа. — Хе. Грин, како пуцате ви? — викне на њега норучник. — Молим, ја толико мрзим непријатеља, да немам очи да га видим. * — Молим, господин стражмештере да склопите пушку. — Кукавицо чивуцка. Та пушка није иуна! — Све једно, знате, пушка је пушка. Несретна љубав. К а н л а р : Чујеш ти, бакезеру ! Ти страшно блед изгледаш. Да се нпси иреварио у љубави? Бака: Јесам, господин капдаре Јуцикина госнођа све држи иод кључем. Ласкање. Поручник (једном неумивеном војнику): Кад неко теби рекне: свиња! онда те он не ружи, него ти ласка Лош војник. Новајлија; Молим два дана допуста, умрла ми је баба. Зупаш: Не ностоји! Пфуј! Срамтебило! Тринаест годипа ја служим, на ми није ни једанпут умрла баба