Стармлади

Стр. 60.

— СТАРМЛАДИ

Бр. 8.

јМајстор. (У заводу за оеигурање).

Он: Јелте, сад је моја кућа осигурана, госнодине? Чиновник: Јесте, јесте! На две хиљаде. Он: И сад ако случајно ноћас изгоре, шта ћу ја добити? . . . Чиновник: Па најмање пет — година. Мало шале (које су на „велеиздајничкој расправи" иале.) Држ.: На зиду је код вас висила слика краља Петра? Опт: Није краља Петра, него Гамбринуса. Сведоци. Држ.: Јесте ли видели, код оптуженог у гостионици на зиду слику краља Петра ? С в.: Јесам ! Бранитељи: Како изгледа ? С в.: Има браду и бркове. Бранитељ.: Да ли стоји или седи? С в.: Нити стоји, нити седи, него јаши? Бранитељи: На чему? Св,: Па на бурету! * Пр.: Јесте ли видели краља Петра? Св.: Јесам! П р.: Где ? Св.: На ланцу^! * П р.: Од над се код вас зна за ћирилицу? Св.: Од кад је учитељ Петровић дошао 1906. год.

Пр.: Прије се није знало ? С в.: Није! Бранитељ: Ввате ли ви ћирилицу? Св.: Знам. Бранитељ: Од кад? Св.: Учио сам је у школи, још ире 30 година. * Пр.: Знате ли да се ширио српски барјак? Св,: Знам. Видео сам га! П р.: (Показује му српеки барјак) Какав је ово барјак ? Св.: Не познајем! * П р.: Ко је говорио о краљу Петру и Србиј и ? С в.: Чуо сам од покојног Тунгуза Тунгузовића, да је он чуо од његове комшинице Ппшековице, која је чула од њене тетке Ишековице, чији је син моје ређене тетке брат од стрица, чуо не зна ни сам гди, да се говори да ће Босна припасти Србији. Пр: Ко је то говорио ? Св,: Па шокачки свет! * Бран.: Јесте видели бомбе и динамит. С в.: Нисам видио, ал чуо сам. Говорило се о неки двадесет вагона динамита и сто вагона барута. Б р.: Ваљда баш не толико. Св.: Па ако није толико али 2 — 3 џака зацело. Б р.: И то је много. Св,: Па 2-3 киле је зацело било ! Б р.: Знате ли тачно? Св.: Иа на две патроне се могу заклети. Бр.: Је л' се пуцало? Св.: Као свети Илија с громови у сред лета ? Бр.: Јесте ли ви чули ? С в : Нисам ! Бр.: Онда можда и нису пуцали . . . Св.: Па можда и нису, ал' тек нешто је ш у ш н у л о . . . * П р.: Није вас нико застрашивао и упућивао шта ћете говорити ? Св.: Није нико. Бранитељ: Јесте ли били данас гдегод ? С в.: Немојте ме гњавити. Молим г. председника, да овом гњаватору одузме реч. Хула једна. Вија ме. Није доста што ме је вијао кад сам био закључзн у соби код Стожира, него ме сад и овде узео вијати. Како се зовеш ти? Бранитељ: Др. Поповић! Св.: Онда ја с тобом немам дивана. (Ради промене „велеиздајници" се наизменце на 14 дана искључују са расправе, и осуђу^у на мрачне ћелије, отприлике ко у души неких Србождера)