Стармлади

ТЕНДЕНЦИЈЛ. (Једна сцена из загребачке комедије „Велеиздзјнички процес")Предсједник: Да, ћирилица, барјак и грб ио се би самом нису ништа, али кад се то ради са тендендијом, онца је то посве њешто друго. Један вотант (према оптуженом): Како да ви као културан човјек не носите кравате, можда што је то слично са ријечју Хрват? Први оитужени : Још нисам знао, да је неношење кравате велеиздаја. Предсједник: Само неношење још по себи није ништа и кад то чине лојални људи, но код вас је увијек била тенденција по сриједи, а то је онда већ појав. Предсједник (према другом оптуженом): Јесте ли ви можда у роду са министром рата у Србији? Други оитужеии : Нисам. Предсједник: Видите и то је већ њешто. То је име у ово вријеме тенденциозно. Ви би требали тражити промјену тог презимена у какво, које лојално звучи, н. пр. Франк, Фрањић, Јосиповић и тако што. Једаи вотант (према трећем оитуженом): Колико имате дјеце? Трећи оитужепи: Једанаесторо. Предсједник : Толика множина дјеце сама по себи није још ништа, али кад је то са тенденцијом, да се Српство рашири на уштрб Хрватства онда је кажњиво. Држссвни одвјбтник : Кажите ми какова имена носе ваша дјепа. ТреЛи оитужени: Милан, Милена, Богдан и Богданка, Војислав и Невенка, Бисерка, Ранка...

Стр. 61.

#ашп ђојшдајаш«. Играју се наши, Кетхе!; циркусаши, Играју се банке Са неђвенњолцаши. Думер Аугуст опет Тера шале глупе, Асуру им трг'о, Па сели на — клупе. Предсједиик (прекида): То та су имена најбољи доказ. Немате правих хрватских, као Јозеф, Антун, Мато и т. д. Ја сам уверен, да ће у свакој од сад грчко источној кући бити најмање по један Ђорђе и Милан, као захвала срп. пријестолонашљеднику и Прибићевићу творцу штатута. Дро/савни одвјетник: И ја сам Милан, али ту је главно тенденција. (Из клупа оптужених чују се повици: И Настић је Ђорђе). Но видите то је баш потврда, да ми нротив самог имена као таквог немамо ништа, него само против тенденције. Једаи бранитељ: Откад сте ви Србин? Оитужени: Откад сам се родио. Државни одвјетник: Јели Вам мајка жива? Оатужени: Није. Државни одвјетник: Штета Био бих и њу оптужио, јер вас је она са тенденцијом родила, да будете Србии. Милан

Султаноае сентенције. о Неизвесно је, на којем те месту смрт чека 5 с тога ти њу, на сваком месту чекај. о Неправично је палима руку не пружати. о Судац се осуђује, кад се кривац ослободи. о Часна смрт често и сраман живот украси. о Многе срећа ослободи казне, али страха никога о Ништа се не може догодити, ако узрок не иретходи. о Ништа од људских ствари није тако не постојано и лабаво као власт, која се ва своју снагу не оелања. о Ништа својим не сматрај, што год се може променити. о Злочинца ко брани, себи кривицу ствара.