Стармлади

Стр. 76.

Бр. 9. и 10.

(Догађа се у једној уставној земљи, гдје се необично поштују закони и све ради у име Његове ексаоненције . I Дворана у Старчићевом' дому Запаљ^на су два велика свијећнака и безброј хрв. тробојнвх ламнијона. Око једае слике сплетен је вијенац од ловорова листа Дворана је нуна већином недорасла свијета. I. „П о ј а в а". Око стола сједе: Кранж, Гадес, Елег, Зелени, Пискачић, Татош, Загула, Шестопрсти, Угризак, више госпођа и госпођица. Кранк: (устаје као да се истеже, преврћући плачно очима. Двораном се осу дјечја дераава, која уши нробија: „Живио, живио" ! У то се испружи у зраку грдна ћула зеаичког индивидума и као да га когод пара, раскриви се, што га грло носи: „Чујмо ! Чујмо старог ?!) Мили гости! Дозволите ми, да Вас иоздравим. Моја је дужност, да Вам разложим разлог, зашто смо се скунили у овако лијепи број Во прије ми дозволите, да за равнатеља данашње наше велеважне екупштине, предложим нашег дичног и заслужног старину господина Карла Пискачића. („Живио, живио" — зујигомила). Пискачић: (дебељушкаст старчић утопљевичког изгледа и крештава глаеа као у вране, маше очајно рукама као да плива) Хвала на толикој почасти, коју дадосте мојој маленкости данас у овој преважној и велеважаој скушптини, која се састала да чува и брани права наше биједне, јадне и нанаћене хрватске домовине. Још једаноут хвала а сада нека нам обљубљени друг др Кранк рвзложи своју племениту и велику мисао. Кранк: (клањајући се на све стране)Читате у „Браву" и видите сваког дана моје заузимање у ствари хрватског народа. И пошљедња кап моје крвп осјећа хрватски за ову груду свете земље и ја сам цијели свој живот поеветио само ускршењу хрватске домовине и хрватског народа. У вјечитам мислима о добру хрватског народа ја не доспијем ни да се одморим, да дам тијелу починка, Читаве ноћи про лазе а ја само мислим о величини и слави хрватске домовине. И једне мрачне ноћи дође ми велика и свијетла мисао. Мисао помоћу које би најлакше Старчеввћева чиста странка права остварила свој велики и заносни идеал : Велику уједињену слободну Хрватску под Хабсбуршким жезлом (Кретање у публици. Повици. Чујмо, чујмо!") Нема сумње, да су свој несрећи хрватск г народа криви „Срби". Све њихове установе, сва друштва иду за тијем да свом Хрвату тобоже брату зарију нож у срце и доведу у ропство нашу хрватску домовину. Они су се толико осилили, да мислиш, да си у Србији. Ту су српски барјаци, српске нјесме, сриске књиге,

срнски соколи, грбови, ма све, све је српско. Још ма ло па ће нам отети инашег хрватског бога Сад или никаД је вријеме, да им стучемо роге, али то морамо радити паметно и с другим факторима споразуино Године 1902. ваправилисмо рујанске догађаје у увјерењу, да ћемо их затрти. Кад тамо, а они данас још пет пута боље стоје но онда. Од тога дана почеше ови радити жилавије и брже, и данас су већ толико дигли главе, да јавно кокетирају са једном страном државом. Господо! Државна власт и незна какову гују храни на њедрима. Она ни незна да су ови људи готови на све па и на најгоре 310чине Ви сте читали Наетићев „Гша1е" . . (поклици „живио Настић".) Кожа ми се јежи на онај статут. Помислите: бомбе, оружје, терористичка акција Ја вам то не могу довољно зорко предочити, ту би требало сјајно иеро и медена уста нашег У гриска, или мали Тагош Да он прииовједи, како је гледао Биоград сдезертерским немиром и у њему хајдуке, к јмитс . Зато сам и наложио, да оп иред неколико дана навали онако на Србе и напише како ће хајдучке чете провалити отуд у нашу љубљеву домовиву. (Развија један број „Брава" и чита: „Ти добровољци српски Гарибалдинци хараће наше домове „бешчастати наше ћери и сестре и удружени са домаћим Посрбицама мрцварити некад толи поносну, а сад толи понижену нашу отаџбину Хрватску". (Оавија новине). На устук томе, моја је мисао, оснивање легије Легија осветника! Коли божанско име! Какви свети задаци Па ииак ми нећемо бити тако изложени као српски добровољци Наша монархија има стотине хиљада бајунета да нас чува од спољатње навале Ми ћемо радити дома, унутра рушити и ратовати против свега што је српско и што је с њима у слози Наша ћедужност бити помагати сатрана а он ће нам враћати мило за драго. Преко њега надам се доћи и до добра кредита код министра војног, који ће нашу легију наоружати. Моју мисао преноручујем Вашем домољубном чувству у жељи да буде нама на ионос, а Хрватској на спас! (Сједа Пискачић скаче и љуба се с Кранком дочим му Загула цјелива десницу. За све За све вријеме ори се писка: „Живио Кранк, врховни вођа легије!") Гадес: (жмираво створење, са дугим рукама као у мајмува, сав пресомићен, п^чиње да крешти): Мисао ова велика је и знаменита. Показаћемо Власима, да з* Хрватску непознајемо стра, тим више што су они горе уз нас. Мени је наиме ишпан Вучерић рекао, да се сва мисао у сатрапији веома повољно узима до знаља, И прва је наша дужност израбити садање повољне догодовштине у нашу корист. Елег: (По упалом челу и избеченим чељустима најјачи је аргуменат Дарвинске теорије о постању човјека). Хрватс.ки народе! Дошаоје свети час, пробуђени хрватски народ оснива