Стармлади

Бр. 9. и 10.

- СТАРМЛАДИ -

Стр. 69.

вар" теглити, али мисли кад магарцу није тешко, није ни њему. И кад је магарду право, нраво је и њему. И магарац види да је јако натоварен, али шта ће. не сме да се жали на своје госе Векерла и Рауша — јер би му обешену зобницу на њушци — скинули. И тако је и он њакао, њакао, ритао се на све стране, и тужио на сав свет, само не на своје госе, који су му онај тешки самар натоварили. У том свом ритању је магарац ритнуо се на свог ближњега — усљед чега је добио ћулом по глави, тако да је одмах нрестао њакати. На то су пришли два кошутовска коњштаблера — и доказивали посетиоцу изложбе како је магарцу слободно њакати и ритати се и ударати кога хоће и кога му је воља, али за то ипак на магарца није слободно викати, нити га у њакању спречавати, заш' веле коњштаблери, свету је овде слободно да вас истуче на мртво име, ја вас нећу бранити, јербо ми смо с овим магарцем што њаче у сродству, рећи своји, — једноисто. Друго његов госа је и наш госа. Пошто норед свег „о б ј ашњав ањ а" г. Коњштаблера, телићи га нису разумели и све се стишало, дошао је на предлог грбаве деве још један коњштаблер, који је опет посетиоцу изложбе, који је дошао да побележи и роваши марву стао „толковати" како овде имају права да га бију — а он неће никог бранити. Пошто телићи ни тај миг нису разумели — удалио се посетилац. После магарчевог њакања је елсашки во из Суботице вешто прескакао масне лонце да их не претури, па је и он у свом рикању као певач што се по нотама пење, непрекидно на нараграфе јашио, али није смео ни један једини пут да мукне противу својих госа, који су те иалиграпе погазили и употребили их за зидање азачке тамнице и вешала. Кукаван во. Он зна да га његове госе воде на кланину — и ноштен свет га на то упозорава — али во вели: пишта, паметнији попушта! Тако волови сви мисле! После њега је један „црни створ" продуцирао се у јаком рикању и вештом пузењу око музаре кравономије. Наравно да је и он -вешто нрескакао Векерлове ведрице и трудио се да се ни о једну не очеше/ бојећи се да их не изврне. Још је нокушао један човек да разјасни стоци, како су свом злу криве њихове госе, у

чија кола су се они четвороношке уирегли, но пошто је „бела" изјавила да она то зна, а"ли није рада никога да вређа, него је дошла да учврсти своје телиће у даљем ритању на људе и стварању неслоге између Срба и Хрвата, доказујући својим телићима да нису један народ и да не могу заједно учвршћено је Франк-Раухово гесло: цепај п а в л а д а ј! Резолуција. Изложба телића, нрихваћа резолуцију демона српског Јакова Нечастивог, да Срби и Хрвати нису један народ, не могу заједно па ма колико тиме ишли на руку Векерлу и Рауху. У доба кад се осећа највећа потреба слоге Срба и Хрвата, да се заједнички непријатељ и угњетач народног права експонент Раух најури, најважније је да сваки телић који је из Хрватске овом збору присутан упамти да смо у Угарској браћа и с кошутовски Чивути — а у Хрватској нисмо ни с рођеном браћом Хрватима. Тако демон Српства прича, а то начело исповеда и највећи живући Франк и сви Раухови жбири и шпијуни. Сетите се великог али окрњеног Чанка — и уредника радикалског органа „Гнусника" Кукића, који је уједно био шпијун Раухов па и ви као и сваки честит Србин на овом збору пљуните и разиђите се мирно својим кућама, и уснут ирекрстивши се изустите: одступи Сатано!

Оа погреба.

— Кажи ми, 'Бокице, запитаће учитељ у првом разреду основне школе, шта треба да буде онај, који се сахрањује уз во.јничку банду и уз пуцањ из топова и пушака. — Мртав! — одговори Ђокица.