Стармлади

Стр. 94.

СТАРМЛАДИ -

Бр. 11. и 1б.

и лонац масти! — Тако, сад знате, шта ми је казао драги Господ Бог." Један тренутак застаде. Верни беху сасвим тронути; нико се не усуди да подигне очи на господина пароха, који настЈВи: „Пазите, шта ми је још препоручио драги Господ Бог! Преиоручио ми је — то су његове сопствене речи, које вам п шављам — препоручио ми је ово: „Ако се успротиве да даду очо, што ја тражим, тада ће поћи наопако њихове ствари; претворићу их у бесне псе, у заклану телад, у репате мајмуне, пољске мишеве и све ћу их послати у пакао!..." С друге стране цркве прекиде га смех. Код врата је стајао стари погранични стражар, љуљао се тамо-амо, гладио је, чисто милујуЈш, бели брк, и смејао се неверно и подругљиво. Запенувши од беса, викну на њега господин парох: „Шта се смејеш ти ту, седи јеретиче, заступниче ђавола! Мислиш ли ти, да те Бог не иознаје ? Ти мислиш да он незна за твоје угурсузлуке? 0 теби ми је говорио: „Да, тај бркати лупеж иде у варош, да продаје упљачкане ствари на обали, и дели тај ђавоски новац с кријумчарима! Чекај! Чекај!.... Ако брка не дадне четири Франка, отићи ће он нрво у аис на после у пакао!. ." Што се не смејеш више, отпадниче, а?!... И окревут вернима, заврши „Чули сте вољу Господа. После службе доћи ћете у иарохову кућу и донети ваше дарове. И тешко томе, ко се огреши!" Господин парох опет уви заставу, остави је иза предикаонице и стаде брисати с чела зној, који му је цурио као река. „Та-а ко, а сад", рече он после мале паузе, „још нешто.... Начелник је умро. Ун је био један бедник, који је с осталим републиканским самсовима растеривао моју свету браћу, ваше свете оце. Али ако, пак, неко од вас хоће да моли за њега, ако! Нека га! Није то никакав грех!... Ја ћу још очитати „Оче наш" и помолити се „за здравље нашег светог господара и краља, који ће се опет вратити!" И нретећи, господин парох се окрете пограничном стражару, који се сада више није смејао; и, лупајући песницом о предикаоницу, викну: „И опет ће се вратити наш добри краљ, уз пркос свих бркајлија." Ватим клече, милосрднич покретом направи знак крста и нејасно латински промумла : „У име оца и сина и светога духа амин." Пустаром се, на пољ.у, ширила беда њеног неплодног земљашта, а оне мршаве овце, оне сенке мршавих коња, оне краве налик на костур, с брадатим губицама као у коза, краве, гадом изедене, коже, - пасле су под дубоко уцвељеним небом бодљикаво шибље трновитах жбунова. (С Француског Л>. М.)

Позив на претплату. Овим дуилим бројем 11. и 12. навршује се II. четврт и отвара претплата на III. четврт. Поред свег тога што је Векерлова влада била пала, а радикална странка се љуља, заједно с њеним српским баном Раушем, у чијем програму има много „лепога и доброга" за Србе (радикалне странке!) — ми стојимо чврсто, на становишту: кефај где којег стигнеш и дохватиш „пријатеља" грпског народа, почевши од Јаше Рауховог — па до инкљусиве Јозуе Франка. Ми никоме не пегламо, него независно, према свима и свакоме, као мали али слободан сатирик — лист уређујемо ! јер нити су нам уста завезана (цифром), нити руке спутане (парама) од икога на овоме свету, већ се грејеио једино на сунцу „благонаклоности" наше високе владе: г. г. претплатника! те немамо никога да се бојимо (осим г. г. неп л а т н и к а) те ће лист и даље (не за инат србождеру Акуртију и трезвеном Тарабокију, него у интересу народне потребе) излазити уз добре карикатурне слик^, политичко-сатиричну и хумористичну садржину. Ми смо свима неплатницима лист обуставили, па молимо за претплату г. г. претплатнике, којима лист нисмо обуставили, и чијој тачности у шиљању претплате имамо да захвалимо да лист може излазити јер наш лист не одржава странка, прирез, — а маске ог ласе од босанс[;е владе за сар ај ев ск е И л иџе, и државне железнице „ред вожње", за које се по уврштењу плаћа као што су у сабору изнели и по 10 000 к — наш лист не доноси, које и јесте доказ да не стојимо у угодној вези као неки наши ..родољубиви" листови, који имају и странку за леђима — и ако под тим уветима неби имали резона да обстојавају Да лист не би у излажењу закаснио, молимо г. г. претплатнике да не закашњују претплатом. Та кад би сви тачно претплату слали — ми би лист могли куд и камо боље уредити, (платили би сараднике и тгоручили више савремених карикатурних сличица) и тачније издавати, јер и ако ми и имамо вољу да лист џабе уређујемо, нема вољу нити цртач, нити творница што ирави клишеје, а најмање штампарија да раде џабе — и ако су многи добро ситуирани претплатници „Стармладог"