Стармлади

Стр. 88.

СТАРМЛАДИ -

Бр. 11. и 12.

Шијак јУ1ата нућу гради.

Чујте браћо, да се послушамо, И да једну несму саслушамо, Да вам једно чудо отпевамо, Да чујете што још чули нисте. Да чујете како варош страда, Куд се дева благо Новог Сада. Хај, хај! Купку гради, Бала феишпане, Ујвидеку, граду Новом Саду, Благословом 60 подрепаша, Представника све неђвенњолцаша „Љутих Срба", с њима Томић Јаша. Ха.ј — ај! Не гради је, ко свет што је гради, Већ је гради, да се нешто ради, Да гладнице — не умр'у од глади, Нови Саде. тек да се убради. Хај — хај ! Не диже је брегу на иланину, Већ је снушта доле- у долину, У долину, грдну јамурину Све на рачун — Ујвидека града, А у славу новог грдног зајма! Сто хиљада круна је стуцкано, Све на рачун новосадске раје, Добра банка, па нам паре даје. Паре даје, — ништа се не каје. Згледалп се шесет нодрепаша, А на челу с њима Томић Јаша, Томић Јаша, Кошутовска снаша, Где од иара — нема ни марјаша. Хај, хај!

Сад долази тек најлепша строфа, Нова строфа, или катастрофа, Еј беседи Аладар Балићу, Чули мене Јакове Сомићу, И остали шесет лодрепаша У каси нам — пема ни марјаша, А нама је потребно крунаша. Ха а-ј— Ха-а-а ј! Сто хиљада круна још нам треба Да градимо цев куда нетреба, Сама вода уз брдо не иде. Та то данас већ и слепи виде, Ал ми браћо то видили „нисмо," А прорачун није свето писмо, Сто хиљада новог зајма дајте, Па ви јарак до вода копајте, Пет фати га у земљу пуштајте, Сарањујте сто хиљада круна. Док је нама новосадског руна, Не бојте се, биће браћо круна. Хај, хај ! Ударите памет на вилајет, Новосадска нек кулучи ра,ја, Нек се зноји, и у зноју купа, Ето њојзи купатила — скупа! И без пара, лепо да се пари; А нек туби ово млад и стари, Како теку новосадске ствари, Сад је било сад се приноведа.

"Вука и Шука. Ђука: Но, Шуко, је сам ли ти ја увек говорио, да је Настић иотилаћен сведок — у црногорској удешеној а®ери. Ето садје и сам министар Тамановић ирцзнао у „Бранику", који их је једини бранио. Шука: Тако је Ђука, тако. Него се чудим како књаз и носле Настићева иризнања, да је он био дрнсгорски а&еп(; ргоуоса^ег — који је ту а®еру с бомбама удесио — не пусти оне сужнике из црногорске бастиље. Ђука: Знаш, можда он још не верује .. . Шука: Ама шта не верује... . ? Ђ у к а: Па не верује на пр. да турски султан није више султан и да персијски шах није више шах. Ш у к а: Па треба га уверити... . Ђ у к а: Море кад се он увери, толико ће му вредити ко и шаху и султану.