Стармлади

Бр. 11. и 12. — СТАРМЛАДИ — Стр. 89.

Наравно да има.

Млада жена: Шта мислиш Јанко, има ли човека на свету, којн у истини може казати својој жени: Ти си једина коју сам икад љубио! 0 н : Једнога, знам! Млада жена: Ти, јели драги? 0 н : Не. — Адам!

Са Јојартовог банкета. — Јели ти мали пвколо агде тије газда? — Газда је врло љут... управо бесан ... миелиш еад ће кога осакатити. — А што је бесан? — Та нозвани су толки гости на бавкет а до сад још ни један није изостао. •* Око 11 сати ноћу сретнем где четворицу носе у чаршавама. — Шта наонако? Премлатили их! — Јок, јок! — Како, још су жвви? Ождерали се ваљда? — Како се могу опити, кад се сви отабачили ? — Е, иа шта им би? Да се нису јелом отровали? — Како се могли јелом отровати, кад га нису ни видели. — Е, на да шта им би? — Вишта. Умрли су од глади.

јМодерни афоризми. Љуби ближњег свога — као жену његову.

Дашто ми ти дашто? (Или зашто ее неко у шввмшулу купа?) Из књиге: „МуотогиИ ^агепЉегек" од Роберта Корнела, новииара, и Владимира Секеља, полицајног концегшсте. 0 нерверзним особама: (Стр. 99): „Многи посећују купатила (швимшуле) и шпортне клубове, да наиасу очи, које чм се просто ужежу на особама које су им симпатичне." Ван тако. Председник суда: Чујеш ли ти матори зликовче, Пајо Лоповићу, усљед недостатка доказа суд те ослобађа. Али држим да се нас двоје више нећемо овде састати ! Паја Лоповић, (стари коњокрадица): Што? А да не мислите ићи у иензију, господин председниче?