Стармлади

Стр. 126.

СТАРМЛАДИ —

Бр. 15. и 16.

Државна рука. Некакав досетљивац дрта државну руку овако: Палад је министар финансије (јер без палда се не могу новци бројати). Кажипрст је министар правде. Средњи прст је министар унутарњих послова. Златни прст (онај до малога) је министар трговине. Мали прст је министар спољних послова. Несница је министар ратни.

Из књижаре. Старија муштерија: Имате ли какав роман? Продавачица: Како се уеуђујете да ме тако штогод питате. Зпп^из.

ИЗ „ЈЕЛИСАВЕТЕ." Неко: Ви-, у вече пијете црну ка®у. Зар вае не раздражује ? Ђока Сифон : Мене не, него цалкелнера Жана. Ово је стопедееета шоља ка®е што је на верееију пијем.

Загонетка. У Швајцарекој, у једној вароши је један гоетионичар дао над својом каФаном овакав натпис ставити : багаде. •цсн^тзад — звав^сЈодеу Зашто је стрмоглавце натпис? Радикалски будући авијатичар. (Оосле радикалске конФеренције у Карловцима.) Кеста Куеновац: У данашњем веку крилатића кад сав свет лети — зар ја да не излетим из редакције!

НА УЛИЦИ. Кројач: Шта вам радп гос-п. брат? Г о с п о д п п : 11<>луд«о је. Кројач: А за ото ће шгатити вадда дуг мени ? Г о с п о д и н: Но толико још ппје л,уд (да плати). Мина електрика. У школи. У ч н т е љ : Кажи ти менп Мориц, шта све добијамо од гуске? Мориц: Од гуске добијамо; месо, маст, II цигерицу. Учитељ: Друго ншпта? (Мориц, ћути). Шта има у вашем кревету? Мориц: Стеница. ' ч уо Мика електрика.

ИЗ ХИГИЈЕгНЕ", На ште срце пре Фруштука не ваља радити. А ако човек ипак мора нешто радити пре фруштука онда ваља нешто пре Фруштука јести. Зшј^из. ЛИСТАК. Наш авијатичар. У соби је пред собом држао Стева молер мастан лонац на ком је напис био: „Сггпвз аи8 Во 8 п 1 еп" — и задовољно кусао из њега „босанскв суклијаш". По глави су му се врзле разне мисли . .. Он је био по занату по мало молер, по мало песеик. Ко год му је платиомоловао га је, и певао му је . . . као и свака тица коју газда храни. Његов госа га је учио пева њу. . . Како су му звиждали тако је он певао .. Данас вам већ он самостално звижди и пева као какав кос. Тек га чујете, а он зазвижди неки „\У1епег ДУа1гег". Али најмилија му је песма: „Босански марш". Кадикад зазвижди и „радикалску" — али најмилије су му босанске, швапске песме — и ако се он иааче за великог српског родољуба продавао. Научио је од свог покојног мајстора, кад онај раздрљи груди и удари се по љима на сва уста раздере ее: „Ја сам Србин Србаковић! — а овамо кукавац јео швапски лебац, који је добијао из милостиње. За то је онда увек тако песме удешавао, на које не би никад његовом хранитељу криво било . . . После мајсторове смрти је наставио молер и звиждање швапских песама. Ако је кад год и зазвиждао ерпску песму он је за то одмах и намоловао „Гехћ 1 " слику. На пр. пред очима, ти насликао Краљевића Марка као јунака, али кад почнеш мало боље слику да разгледаш, и проучаваш а ти видиш — да му јеобесио неку канту,која клопара путем, а у руци му у место сабље насликао варјачу, која до душе на нрви мах изгледа на сабљу која сече главе. Кад год би то његов госа Шваба видио — а он би се задовољно смешио и рекао би: „Право, Фетер Штево", ти си прави мајстор. А кад би га упитао комшија, залито он увек Фексир слике црта, а он би задовољно трљао руке и рекао: ,,Ћути брате Србине, знаш како је. Шваба ме рани, па морам и њему да угодим. Ето кад Србин гледа а он на први поглед види Краљевића Марка са сабљом . . . а Шваба опет на нрви цоглед тражи моје насамаривање Срба . .. одмах види варјачу и канту. Хе, нај после и тешко је то бити : један елуга два господара. Заш морам јако смотрен да сам, да Србима очи замажем а и Швабу задовољим. Мајстор Стеви се досадило 13 година пузити пред прдектирима па се намисли дићи у виши свет . . . Заш\ помисли он у себи, кад умем звиждати као права птица, зашто не бих умео и летети. И једног дана ме позва из „Народне ка®ане" да видим његов нов проналазак. Прошли смо главну улицу и дошли у стан — песник-молеров. Уђоемо у једну празну собу.