Стармлади

Бр. 15. и 16.

Стр. 127.

— Моноплаи! — рекох изненађен! Сирава за летење ? — Још бсље нешто! — емешио ее песник. Одмах ће те видети. Изгурао је еправу у двориште, где сам је могао боље посматрати. Имала је два крила, дугачак реп са разним шроФОвиуа и моткама за покретање. — Седите у њу ! — рече несник. — Да седнем, унитаћу ја с неким неповерењем. — Седите у њу сасвим слободно! — одврати он и већ се намести у њој. Ја сам се његовим уласком у справу за летење окуражио и ушао и сим у исту и сео уз њега. Он је ухватио рукама за крман и још један пут нокренуо неку полугу, заврнуо неку справу, и мотор је клопарао, крила су лупала, а разне мотке се окретале, цврчале, крман се почео навијати — све, ове је дивно радило и кретало се осим моноплана који се није ни макнуо с места. Диван је моменат био Господин песник је пустио крман и иобедоносно скрстио руке на груди ! — Но? — упита он победоносно — Шта, но? — упитам га ја, љубопитно. — Шта велите? — рече он. — Шта да велим ? Кад не лети ! Гоеподин песник прсне у смех: — Па наравно да не лети ! Та управо то је дивво. После двогодишњег рада на справи, пошло ми је за руком пронаћи таку справу или аероплан с којим се не може летити. Тиме је проблем за не летење решен. — Не разумем ! — Не разумете ? А ствар је врло проста Ако ви хоћете да летите у што седнете ? — У справу за летење — Но видите. А сад прет.:оставимо да ви нећете да летите. У што седнете онда ? На то му нисам могао одговорити. Иесник 1 *е задовољно трљао руке: - Јел'те да на то не умете да одговорите. И боље речено : До јуче још нико на то п тање није умео одговорити, јер проблем ннје био још решен. Али сутра ће вам већ свако одговорити: ако нећу да летим, а ја ћу сести у молер Стевин аеронлаи. — Али то нема практичне вредности. — Шта? — како ? Пема практичне вредности. Дозволите, колико има људи који лете бли који хоће да лете? Узмимо много да кажем хиљаду. ■ Премл томе колчко их је људи који неће да лете ? Редимо мали бр ј, врло мали — хиљаду милијона. Ако то није кшеФТ, онда не знам шта је кшеФТ. На једну справу за летење дола.зи милион справа за не летење. — А зар се ви не бојите за справу? — Како? У њој нико не може скрхати врат.

— Баш за то што је тако сигурна. Не бојите се да ће вам је украсти. — Откуда. Ја је држим под бравом. — Не мислим њу, него ваш изум на њој. — Заиста, на то никад ни помислио нисам. Па шта да ридим? — Подајте је патентирати. — Дивна мисао ! — кликну молер Стева и стиште ми руку. — Хвала в м нријатељу, ви сте ми спасли проналазак од — лопова туђих идеја. И ми се растадосмо Заиста после два дана донеле су новине: „Н а ш авијатичар". Познато босанеки песник и молер, којем је босанска влада одузела ноге и језик те је приморан био тринајест година да пузи и муди изумео је справу за не летење. Онје већ отпутовао у Веч да даде исту патентирати. * Справа има још и ту добру и практичну страну, што и ако се ноквари — не лети. 3. 31». IX. 1909. Прерад(а). Одговори уредништва. Босанцу у Сарајеву. Уимиге чуда ради последњи дуили број 17. и 18. „Врача" па ће те и опет се моћи уверити да сте Вн и ваши пријателл! сасвим добро уочили да је „Врач" прдектерски лист ида је у службп аустријској. Сад молим Вас „Врач" наслика Босанца на ком миле досељеннци, фратри, Ноне, пољски Чивути — само Швабе нема нигде на слици, а овамо је познато чак н оннма у- Тунгузији како босанска влада насељава силног Швабу у Босни. Зар то онда није прдектерство — кад се Шваба прекрива? А кад ми „Врачу" забодемо нос у његове слике п никоговићски подлистак о старом краљу, принцу што воли да прави бомбе и принцези у другом стању — онда смо ми а пе опи нитковн. Еле и у последњем броју на другој страни слика: Рус и Шваба деле Боену, која је насликана у виду хлеба. Шваба добија Босну а Русија Дардаиеле. А испод слике текст: „Или како је настала анексија". — Брани Швабу\ бајагп тако је пастала: Рус му је дао! Није он сам узео! А друга слика из земље „Меда п млијека" (бајаги Швабо је ушао у никакв.у земљу, јер су „мед п млијеко" под наводом). И опда велн егзекутор: Шга овђе нема нншта впше, што бп било за запљену? — А Бошњо му одговара: Вала вама и Богу, који јесте нас анектирали, нема — али сад барем живимо — „без бриге". (Еле правда и ту Швабу како је голе Бошњаке анектирао. Насликана је празна соба с празни орманови). Нећете ваљда мислнтн, да би се усудилп тп прдектерп да крптикују босанску владу. Ту би онда одмах „Врач" на пречац — свршпо.