Стармлади

Бр. 17. п 18

— СТАРМЛАДИ

Стр. 139.

Кувоер у место зембиља. Саво Скарић — Зембиљ је умр'о. Он је достојно оплакан од свег Српства и браће мусломана — и сахрањен. Њега више нема: Зембиља. Је ли дакле ираво да су наши мекхиши, прдектери и куфераши — без зембиља? Ми мислимо да није! — и било сада право г. г прдектерима или не, али „Стармлади" ће од сада у какву такву накнаду „Зембиља" доноси рецимо „куфер". Из „куфера" ћемо испаковати све оно што су нам у њега донели и доносили буду у Босну — господа куфераши. — Славе ти, да ли је истина што прдектерски листови пишу, да смо добили „устав". — Вала и ако те новине шест дана лажу а седми не говоре истину — овог сефера су изузетно истину рекле. — Бога ти, да ли што вриједи? Да не буде откуд кусав пинч као наше госпође Земљане: Лазујка? — Оно јес да је реп мало одгрижен а уши мало сасечене. . . и изгледа мало смешан на први поглед тај нови „устав" без репа и без ушију. Ама, јами чоче, добри смо ми људи босанци. Научили смо на свако чудо, па ћемо и на овај најновијн „устав". Знаш како се вели, свако чудо за три дана. — Вала, ако је истина. да је то нека наказа од устава потрајаће му ово чудо мало дуже него што је Чвабо и помислио. Какву нам слободу даје! — Па ето рецнмо, слободно вам је уз бајрамски намаз у место досадањег непрактичног обичаја нуцањем из толова — шутатн колико вам је воља. — А што се Земљана тако плаши топова и пуцњаве? — Па онда слободно ти је, мој лијепи, у место досадањег неког обичаја, држати поузда ничке неке састанке, договоре и зборове остати код куће и спавати колико хоћеш. — И то је добро. — Па онда по новом уставу смијеш вала цио лист редовно бео штампати,, а не као до сад, кад се господину државнем одвјетнику прохте — И то је добро. Ређај даље. — Па онда слободно те је дисати босанског ваздуха, колико ти је воља — а не као до сада да слободно ни дисати ниси смео. — Ако, ако . . . — Па онда слободно ти је из парламента или скупштине изићи кад год председник хоће.

— Дивота! — Па онда слободно ти је у сабору шутати — чим председник зазвони. Али шта, вазда ти је што шта слободно. Слободно ти је бират од владиних посланика којег год хоћеш. И биће ти по новом уставу слободно, селити се не само у Турску и Америку, него ако хоћеш чак на нови севернн пол, кога је сад Кук пронашао. Па онда имаће мало ширу слободу и сама власт. На пр. прави ће „велеиздајничких парница" колико год хоће. А глобити „неродољубиве" фарфлухте новине, колико хоће. А после слободно ће бити свима нолитичким опћинама да не држе „Срп. Ријеч", „Мизауа!", „Просвету", „Босанску Вилу" и т. д. — Међу тим мораће исте од сад по уставу сви држати родољубиви и побожни католичких језуита лист „Нгуа^зкЈ БпеупЈк Ш ВесЈшк" па слатки и опће омиљени лист „8аг. Та§ћ1аи". — Шта ли му је оно Сар. ? — Вала, ја не знам мађарски. — А да ли га често „уреде" ? ■— Ја како. Има, брате од тијех владиних „уређених" листова читав кијамет. Просто кад их једну гомилу преда се имаш, а ти од ванпрпродног мириса — што су тако фино и лено „уређени" мораш нос да зачепиш. — А шта још неће бити слободно? — Па неће бити слободно децу оставиги некрштену, него ће некрштена мусломанска деца лепо моћи се у језуитским манастирима крстити. Па онда рашириће се импорт или увоз Шваба, пољских Чивута, мађарских кубикаша, куфераша и разних прдектера из целОга света .... А неће се као до сада одмах постављати у пандуре, џандаре, да не крепају од глади, — вего ће се одузети од Срба и Муслимана шуме, њиве — и лепо - братски поделити с разнии перјарима и гладницама из белог света, као знак културе у Босни. А настојаће се да се по уставу што жешћи извоз Мусломана и Срба развије. Нарочито на Балкан. Од галантеријске робе ће завести најмодерније ствари. Мусломани око ..Мивауаћг" и други народни прваци као Смаил Ага Ћемаловић неће носити више чвапске манџетне,*. крогн и т. д. него „боснише култур моде" — челичне лисице око руку — а око врата нами свима Акуртијеве најновије штрик крогнове! Кажем, тај устав ће нам дати — све што ни сањали нисмо. Живи били па видели!