Стармлади

Стр. 134.

— СТАРМЛАДИ -

Бр. 17. и 18.

Пред ковачницом, — Држ'I — Држам мајеторе! Ударај, ко да удараш по Фран ковим тиквама. — Море, камо ереће да је дошло време, да ударам по нечијим главама, у место што поткивам — — коње. — Шта ћеш, то ти је занат! А то исто ради и Јаша Томић, па онје гоеподин чојек а није мајстор. — г Баволскује он матер, господин. Мајстор је брат Совро, исто тако као и ја. Учио је он пет година — тишљерај у Вацу. — Е ва како онда, да поткива коње? — Поткивао је он и магарце, а не само коње. Да си га видео нре неки дан како је потковао три „м". — Па искажи је до краја — магарца. — Богме, „забили су им клин" — што ре као распоп Надрљан. — Ама, мајсторе, ти мене вечито гњавиш с тим народним несрећама и изродима. Причај ми што за поштен свет — а не увек —. — Ја, мој брајко, ти су сад најпоштенији. Јаша им је кзрааио — да имају права бити бираеи у црквени одбор, на сабору за посланика — а поштен свет, који )е на прилику страдао што се заузимао за свој народ, отварао му српске школе, ширио српску ћирилицу, стварао штедионице за штедњу и узајамно народно помагање, па земљорадничке задруге, „Иривредник" — народне новине „Срп. Коло" и т. д., па за стварање здравог тела за здраву душу: „Сокола" — сви ти неће имати више права у ерпској автономији и у сабору. — Ја знам, да пре нису смели убице, кесароши, дефрауданти и најординарније сорте лопови бити бирани за сабор . . . а шта је то сад . . . ? — Јашино Јеванђелије. Окренуо га тумбе. И тумачи га тако: Да иоштене Србе родољубе, које какав незглављен Талијанац и још један пијанац прогласи за политичке кривце не могу бити бирани у сабор, а на против сви бивши лопови, кесароши, убице — могу. Ако хоћеш, сад да те бирају за посланика а ти гледај да будеш заслужан лопов или кееарош или убица. — Па то је анархија у нашој автономији. Шта каже на то патријарх, Св. Синод. ? — Шта да каже. Патријарху је Јаша попретио — и зад'о му зорт, да ће и њега обријати, ако му се не покори . . . а наш новосадски мекушац ее боји да ће Јагпа труковати онај

чланак „Безгрешни митроносац" — Пишпек Габор, добио опет густ на патријархову столицу . . . — Па то ће једног дана Јаша створити од патријаровог двора какву велику сувачу на пр. паромлин за „ергелушин" народ. А из цркве ће избацити путир с причешћем да се не трују и прогласити ново пасивно хришћанство . . . — Море, мајсторе, шта говориш . . . па то је сад опет неки нов хаос у нашој цркви... Па ту би скоро требао какав нов Христос да завитла корбачем — Да, али шта ће Векерле казати? Тогновог Христа би радикали помоћи „безусловне кошутове владе" разапели. — А шта народ ? — Какав народ. Је си ти при себи, брат Совро. Ено су неки дан једног народног учитеља погубили у Шпанији. — Па шта је ово наопако, мајсторе ? — Е, видиш, то се зове, ред и мир! а ко ее усуди да тај ред и мир поремети, мож лако штранку омастити. — Онда је Јаша, добро схватио XX век, па је себи тако друштво и одабрао. П®уј, мајсторе одричем ее човечанства — па ћу бити боље магарац, на Јашином бившем месту — али само то чудо и покор нека Бог неда да нреко моје христијанеке главе пређе — него само магареће. Дух времена.

Она: Јуче ми је наш Јова дон Кижот рекао: Женска која на данашње време носи дугачку .сукњу, или има дугачке ноге или кратку памет!