Стармлади

Бр. 21. и 22.

- СТАРМЛАДИ —

Стр. 171.

када нису могла дугог века бити, и иоред уштрцавања и с поља и изнутра (хвалопоји и варучени ђачки клак). Ивјекције су душу који час дуже у телу задржале — а сирота наказа је ипак брзо угинула. Г. Грчић се то могао уверити са својим „Кавргом", ком су недоношчету и накази „немилосрдни критичари" не само у седам-осам места разбили главу — него исто недоношче у потпуном смислу речи — премлатили, и то тако слошки — као у Америци кад се какав з л очинац линчује. Ја комад који има такову тенденцију да порок хвали и награђује сматрам тако исто за „злочинца" и моје перо ће вазда таким делима „линч" ирепоручивати. Што се осталог вашег огромног рада на књижевном пољу тиче, отворено ценим сад као и пре (али и лобцајбрудерства сам се гадио како пре, тако и сад.) Но сад што госп. Грчић рекао „Ко1еп8 уо1еп8" морам се и"на остало осврнути, јер има и тамо што он рекао за „Ускочкињу" некаглав на незапажена тенденција. Али да захватим и ја мало поиздаље, да видимо шта је с том „Ракијом", од које ни после две године не можете да се истрезните, него Вам она још једнако лежи у стомаку и мучи Вас — те не да да се истрезните и сетите, шта је управо с њом било — и ако иначе имате одлично памћење, а специјално за „тејатор" и „тејаторска дела". У вашим рецензијама чак знате тачно навести дан, да не кажем сат и минут, кад се који комад пре 5, 10, 15, 20 па и 30 година давао - или чак о створењу (не света) него нашег позоришта. Пробајте онда да се сетите да је с том „Ракијом" овако бит. Кад сам ја дошао у Нови Сад, напоменуо сам Вам, да сам превео с мађарског 6 а г с1оп у 1-ја комад „Виао". Ви ете ми одмах приметили: „Па како то, па х мени је рекао госп. Тона, да ја преведем". Ништ' бар ћемо имати два комада" завршисте. Искали сте од Сгаг(1опу1-ја и дозволу — али је нисте добили, рекосте ми тада. Ја сам међу тим напоменуо да је мени 6аг<1опу1 јавио, да противу превода нема ништа. Мени је г. Тона превод вратио уз напомену да га прерадим ио његовом упутству, т. ј. посрбим и дадем име: „Ракија". Вели комад је диван, тенденција још лепша, устаје противу пића. У ово доба, антиалкохоличног покрета, добро је дошао комад. Биће народу од ноуке — али не као „Вино" него „Ракија". Ракшја наш народ убија. Комад је у Новом Саду даван и сјајно усиео. Само Ви и госп. „драмописац" нисте могли ту „Ракију" да прогутате — засела Вам је, па Вас још и данас мучи. На дан кад се „Ракија" давала сетите се, да нисте Ви у Бечу били — него у Новом Саду. Још сте ми рекли, кад Вас унитах, да ли сте били на „Ракију" : „нисам, дошао г. Мргуд и каже, дајте ми карту, да ја њега мало" . . . и ту показасте мимиком шибање. Еле у напред смишљено убиство — или изречена критика. Том приликом напоменух и како сте ту „Ракију" требали Ви превести и да Вам је г.

Тона то обећао, а Ви сте још неки израз употребили о неком, који ја овде не могу навести. Изгледа дакле обратно, да сам ја баш том ракијом на себе ваш гњев навукао, — „зна се и зашто', — што Ви рекли, док није сад плануо у огањ — којим мислисте мене опалити али се канда сами опекосте. Преиа томе, јелте, отпада ова ваша изврнута истина: „Кад се прошле годкне давала његова по 6аг(1опу1-ја „а Вог" израђена „Ракија", ја сам био у Бечу, а тиме сам већ навукао био на себе тихи гњев госп. Крегоношића, који је мислио даје Гардоњи — његова „Ракија" тако епохалан догађај да с њега не сме изостати нико." Даље велите : „Ко дакле мисли, да ће ме таквим инсинуацијама иоплашати, да не ћу смети отворенг сваком истину рећи у очи о каквоћи књижевноо му или позорничког дела, тај се љуто вара. Не, не ! Не ћемо тако ! Са мегдана се тера поштеном разложном борбом а претње, у мене бар, не пале. Ја ћу и даље и о „Крајишкињи" и о „Ракији" и о 1иШ ^иапИ рећи, шта мислим. Тога нема, ко ће ме у том смести. Штета што и за књижевну и уцену нема у заквнику нараграч>а. Но има за њ ипак устука, а то је : презор!" Видите овај трули плот, за који се ухватисте — упљескаће вас. Ево зашто : У 1898. години бр. 195. „Летописа" „Матице Српске" стоји ово о мојој „Кр ај и ш к ињи" : „Све у свему: „Крајишкиња" је без поговора добро дошла, да недељом и свецем забави, разонодн и поучи српски свет а са својим ће претходницима, са „Сеоском лолом" и<а „Циганом" и са ћгШ ^иапИ, што се већ и сувише угњездиле у нас, лако изићи на крај те их мало и одгурнути у страну, јер јој мора помоћи и то што је права правцата Српкиња чисте крви и порекла, сладак плод са српске, ма и дивјаке а не тек са Српског каламка на туђем дрвету." — Истина је проречена. „Крајишкиња" се већ 12 година држи на репертоару Заате, ко је то рекао свој суд о том делу? Госп. Јован Грчић, не пензионисани про®есор новосадске гимназије, а тиме утерао у лаж пензнонисаног проФ. новосадске гимназије г. Јована Грчића, да се хоће од њега да изнуди похвална критика јер је она већ пре 12година изречена а не само <>д њега него и г. Јована Храниловића, Мице Савића, у листу „Поз фишту" исте године, те тако иосле не пенз. проФ. Јована Грчића и ја најенергичније одбијам од себе гадне клевете и подметмва — да се од иензионисаног про®. Јована Грчићатраже неке „и о х в а л н е к р и т и к е" за „К р а ј и ш к ињу", „Ракију" и „ 1;и ±41 ^и апИ", јер ми је куд и камо меродавнија критика не п е н з и о н и с ан о г проФ. Јована Грчића, док још ниеам уређивао „Стармладог" и споменуо „директорско питање" — и пепсионисање.