Стармлади

Бр 21. и 22.

- СТАРМЛАДИ —

Стр. 167.

Куфер у мјесто зембиља. На обали Миљацке У18-а-У18 иротестантске цркве, земаљска је влада подигла лијепу и велику зграду за своју штампарију. Ко мимо зграде нрође, на први ће поглед виђети, да и та зграда и та штампарија није за скромни мршави и сухопарни „Сарајевски Лист," већ да је то за нешто веће, меого веће — крупно, врло крупно — или, што но кажу ОФицири — колосал. И да видите и јест колосал ! Од нове године влада покреће свој лист, т. ј. лист под својом јавном Фирмом, јер, да се разумијемо, она има и без тога листа много својих листова. Ствар је готова! Ето зграде, у ко.ју би могао повосно ући и „1ј о п (1 о п N е лу а", ето вам шеФредактера, ко.ји би могао по својој политичкој способности бити босански Суво рин Истиеа, писао је „Хрват. Днев." прије три године да је плагијатор, ааи ипак он увнјекостаје Нестор босанских новинара, а његов је лик као публицисте већ једном изашао у календлру „Орлу", где се славио као редак новинар, јаког пера. Осим Ивана биће у редакција и других сила, међу којима морамо споменути Чокори»а и Екрема. Ако је Иван Суворин, Чокорило је наш Б а р з и н и , који је био као новинлр чак у Новом Свијету. Дабогме, да Чокорилово срце није за владин лист, и он би волео бити оаозиционални новинар — такво му је срце, али оно што је доле, испод срца — несрећни трбу — то га је скршило! А што да кажемо за Екрема? То је књижевник човјек дубоких политичких идејаш и политичар високих књижевничних аспирација. За само ова три имена, да се може слобоано рећи, да је овде све. Ти је зграда, штампарија, редакција, само још Фали листу — име. Листу треба лепо име, звучно име, а тога још нема. Како да га назову ? — „Глас Стомака" — вели Екрем, али то другој господи изгледа одвише иросто и — јасно. Влада се ради имена обратила и на неке уважене: личеости, који су вјештикрштењу као н. пр. Штадгер. Њзгово је мнијење да се лист зовс „Јединоспасавајући". Владика Летица каже опет, нека се лист зове „Хиперлојалност".

Кандидати за реис ел-улему веле, нека се лист зове „Вето". Владин повереник за град Сарајево вели, да би лист требало назвати „3 а б р а н а" Куловић вели, да се лист зове „Вирилист", а и Др. Храсница ко и он нешто вели, али људи га не разумеју — крањски. Но било име како било, лијено ће бити. Нама је особито мило, што ћемо у младом свом колеги наћи и за нас здравих савјета, политичког морала и — патриотизма. Па каквих ће ту бити домаћих и страних вјести, које ће редакција солити својим паметним реФлексијама! Биће и оваких вести: „У Паризу, како доноси „Матин", на збору социјалиста дошло је до тучњаве између револуционарних и еволуционалних социјалиста, те су у тучњави пала три мртва, а много их је тешко рањених. Што се оваки саблажњиви догађаји не збивају код нас, морамо да захвалимо нашој високој влади, која не ће ни да чује о каквом јавном збору и договору. Кад Французи тако раде, шта би тек код нас радиле неке наше усијане главе ! „Не дају цуцку под пласт!" Биће много и овакових: „По чаршији се проносе неки злона-' мјерни и лажни гласови, да ће савјетник Н. Н поћи у мир, јер, наводно, не одговара својом способношћу своме звању. Ми смо се о тој вијести инФормирали код мјеродавних Фактора, те сада можемо радос ним срцем јавити ово: Госп. савјетник Н. Н. не само што не иде у мир, што би била права несрећа за ову земљу и овај народ, да нас тако врсна сила остави, већ. шта више, ових ће дана бити унапријеђен за надсавјетника у V. дневном разреду. Ова ће вијеет развеселити не само његове личне пријатеље, већ и његове штоваоце, а то је, слободно можемо рећи, цио наш народ без разлике вјере и народности." То ће бити програм, то ће бити тешки рад тога новога листа, а за уживање. што ће наш свајет да чита о својој ненаданој срећи, влада погађајући жељу свију, богато ће хонорирати писце такових чланака. Ово у кратко; а кад лист угледа овог бијел г дана, ми ћемо га поздравити љепше и достојније. „Мусават."