Стармлади

Стр. 168.

СТАРМЛАДИ -

Бр. 21. и 22

Реклама. У једној улици у Њујорку становала су три сликара (Фотографа). Један од њих је написао иреко својих врати крупним словима: „Овде станује највећи сликар ове вароши." Да би га надмашио напише други сликар над својим вратима: „Овде ставује најбољи сликар у свету." Скромно али лукаво наииса онај трећи над вратима: „Овде станује најбољи сликар у овој улиди."

Сумња. Богати творничар Хермес, који је био жестоког темиарамента, није могао једном око неке маленкости да се споразуме са својим књиговођом. — Јесам ли ја луд, или ви? наиашће он наиослетку свога књиговођу — Оа, ви тек нећете држати лудог књи говођу?" — одврати му књиговођа хладнокрвно.

Разне љубавне изјаве при женидби. Кад се дипломата жени, а он ускликне: „0, дозволите, да вечити савез склопимо !" В о ј; ник: „Ти си моме срцу не залечиву рану задала, или дође, видех, и победи!" Лечник: „Само ти можеш, моје болно срце излечити!" Баштован: „Само једну речицу са усани твојих, и пут живота нашега цвећем је обасут!" Зидар: „Дозволи да нашу кућицу заједно са зидамо!" Морнар: „Ј1епа девојко, у теби налазим пристаниште у свим бурима живота мога !" Кочијаш: „Саслушај ме и предајем ти узде, у твоје руке!" Златар: „Бурма нека је златан ланац који нас скопчава!" Каменорезац: „Ако ти срце није од мрамора, дозволили да ти моја слика у њему лебди!" 11екар: Желиш ли да са мном делиш лебац у добру и злу ! .1 а мпаџија: „Ти буди светлост мога живота!"

Развод брака са сметњама. У Паризу изађе пред судију један брачан пар, који се после десетогодишњег брачног живота хтеде развести. „Имате ли деце?" запитаће судија. „Имамо" — одговори муж „Колико?" „Три; двоје мушких и једну девојчицу, и ми смо баш због тога дошли до вас. Моја жена би хтела да узме двоје деце а ја тако исто. Нисмо могли да се споразумемо." „Хоћете ли се задовољити мојом пресудом?" „Хоћемо", одговоре обоје. „Е онда идите кући, и причекајте док и четврто дете добијете !" — Брачни пар је испрва мало разрогачио очи, на ту судчеву пресуду, било је још мало речи, али напослетку ипак пристану на његову нресуду и лепо се врате кући и наставе мирно брачни живот. Поеле године дана, сретне случајно судац брачни пар и запита их, како стоји са разводом брака. „Ех, госпидин судче" — рећи ће у неприлици човек, дочим је жена поцрвенивши очи оборила, „о тим сад не може бити речи. Моја је жена не давно родила двојке, па сад је опет унпар!"

Отела му се реч. . . (иотинит случај из Ниша.) Давно је то било. Има повише година од оног времена, кад у Нишу у официрској „Касини" бејаше једна ОФИцирска забава. Домаћин забаве беше иотпуковник Смуђ. Доста света беше дошло на забаву. У то време неки командир чете имаше нешто да јави п. пуковнику Смуђу. За то написа то шта је имао јавити, затвори и адресира писмо, на зовну посилнога, даде му писмо и објасни где ће га и коме однети. Војник рече: — Знам где је „Каеина", него ме страх заборавићу то име „Смуђ," некако је необично и ретко. — Сети се на рибу „Смуђ" те ћеш тако боље утувити ! — рече му командир. Војник „салуФтира „рекав:" разумем" па одмах оде пут „Касине." Ушавши унутра, почне зверати и мислити како ће наћи онога ком је пошао, а већ му име беше заборавио. Смуђ изађе пред њега и упита га : — Кога тражиш, војниче ? — Тражим једног ОФицира — одговори посилни. — А како му је име? Војник поче замуцкујући: — Чини ми се „Скобаљ" ? .. . Није, није!... „Шаран"?... Није, није но „Штука"?... Није, није „Штука"!... Ама биће „Клен?... Јок, јок!.. Баш ми се чини „Сом" ? — Какав „Сом", оца ти твојега, да није Смуђ ? — А, да, Смуђ у д . . е га његово, — у брзо изговори војник. — Па то сам ја. Војник да би забашурио оно што већ рече, још брже додаде : — Пратио ти мој комадир ово писмо. Смуђ што брже разгледа писмо а још брже испрати овог војника, да неби што још паметније избацио нред гостима. Кића.

Поправио се. Писац (који је нежењен а воли да пише романе и драме): Смем ли вам посветити своје ново дело? Она: 0, молим. Сигурно опет какав нов роман или драма? Писац: Не, сад сам постао практичнији. Ово је „Кувар". Налендзр за Нришичарс. Најбољи календари су за неке критичаре лисни календари. Ту бар сваког дана могу нешто — здерати.