Стармлади

Стр. 4.

СТАРМЛАДИ

Бр. 1.

Пред иовачницом.

Држ', ком-

шија!

Држнм, мајсторе! - — Стиски је; јјЛе? §/ немој да је испусI стиш, ко новосад ски жупан столицу, на да иосле нукаш за њом ... — Ни бриге те мајсторе. Стисауо сам је к'о радока и автономију. — Е, онда јој неће ништа бити. сигуран си, ко врапче у дечијој руци — докле га не угњавс. — Па шта је ново у политикви, мајсторе! — Е, приљ Совро, сад је наступила она народна: „Крпеж кућу држи!" — Лепо, мајсторе, ама ја чујем да су се јако поцепали, па који ђаво ће их покрпити... — За сада проба Граничар ... Он до душе није ђаво, него министар, ама ја неверујсм да ће се он у крнеж уиустити ... заш' мучно је од нечег ноцепаног створити цело... — Е, на да шта може радити ? Шта зна човек радити кад га ноцепају, ко напралику, новине писца „Нашсг човека". Он се иосле сиромнх крпи, како зна и уме. .. — Створи ново, ако може... али криљењем се не бави. Тек нсће бити мањи од мајстор Фејерварија,.. а тај се није 6 јвио криљењем. Кад му је когод дошао с репсрацијом, а он га је овим речима отерао: „Ко је мајстор — тај само ново ствара!" — Его мајсгор несца су све новине крпиле... на кад је овако дроњ-в пристао? Шта рекли: нит куд мајци, нит куд у девере. — Па што ће сад бога гам бити са сабором? — Богме не знам, шта ће бити од њега. Хоће ли се наћи машиниста која ће застали стро.ј кренути — као што сам прошле године на Гецином спахилуку видео. — А шта си видео, мајсторе? — Иа у спахилуку Гецином су у велико вршели, у један пут машина иолуди. Није хтела да нрима снопове, и у место тога је почела да се дурп, да зија, бруји, лупара — а точкови јој се витлали- ко ђаволска еува ча. А тамо где треба да излазп жито — излазила је идева, а жато је ваљга одлетело у плсву... — жита нема! Онда сј машиннста д ^сети те ће рећи: „На страпу, л,уди!„ Само машинисга нпје отишао „у страну" него је на против аришао гвозденом бику. Чврстом руком је прихватио за иолугу — и зауставио иару. Одмах је и машина за вршење стала. Машинаста јој је одмах нришао, чекићем покуцкао а што је ва.љало н а м а з а т и — добро је намазао... И после неколико сати а ма-

шина све преде.... тако лепо ради. Еле, рекох, за таку покварену машину држим ја садање стање. Луда машина, која бруји, зврји, — клопара, а у мјесто да видимо зрпо пшенично, ми чујемо нешто језично ... неко зврндање и млатање празне сламе! —- И сад треба да дође тај чврсте руке машиниста, који ће ову шашаву државну машину — зауставити и изреиарирати. Точкове који неће да се врте а 1а Јуст и о®уцане заглавке а 1а Кошут — те ће изменути, а витлове а1а радикали који само празну сламу млате, мало иокуцкати ... и машина ће дивота радити. — А шта миелиш мајсторе, ко би тај ма шиниста чврсте руке био ? — Па, кажу мајстор Кујен. Он је већ потврђен, за машинисту. Добио 1е „цајгнис" из Беча, баш јуче. — А шта мислиш ти мајсторе о њему? — Е, мој приљ Совро, — чек' на ред. Купус, на резанац. Не дам се ја потковати — него ја подкивам друге. Казаћу ти ја — ал' док доведеш и оног другог коња да поткујем. А донде се задовољи и с овим, што си сад дознао,

Разговор између касапа.

— Па како иде посао тамо код вас? — Сјајно! Скоро све сам псе ут^манио у моме крају!

То јв конкуреиција. Страиац (фијакериста): Пошто ћлте ме изиети у артеско куиатило? Ф и ј а к е р и с т а : За кр уну. Страпац: К?ко? 11а за б крајцара могу на аутомобилу се пзвести, а на Фијакеру је паљда тек ј Фтиније?