Стармлади

Бр 1.

— СТАРМЈ1АДИ —

Сгр. 5.

Још мало дужна одговора. Познатн друштвени пензионирац и нолптички аналФабета нзмеђу оста.тх што он [»екао „глушитина" - навео је како ми чак и црногорског књаза — блатимо ! — Ми му у пашем одговору на ову лаж нисмо ништа одговори.ш, као што смо му дужни остали одговора на лаж: да је „Крајишкиња" по трећи пут давана у Новом Саду, а у ствари је по четврти П)Т. И није последњи пут дана 1900 — него 1907 год. Исто тако „Тража зета племаћа" није прерада него оригинал.. . Може се уверити и из „Историје Српских књижевника" од Јована Грчића. Али о књазу беше говор. Сва штампа — осим јединца „Браника" назива садању владавину књаза најпогрднијим речима. „Србобран је недавно донео под насловом, „Лепа комнанија" — а ноднасловом „Ф р и дјунг, Настић, књаз." А у броју 201 „Србо б р а н а" сад од уторника стоји под уводним чланком Последње средство између осталог ово: ,, Ја сам у почетку овог чланка морал и нраво цетињске господе назвао „аФриканским", али сада, нослије дубље оцјене њихових иоступака, увиђам, да тиме чиним криво сиротим а®риканским дивљацима, јер ако ништа друго, цетињски доктори нрава од њих би се могли научити — нећу да речем љубави, рего просто — одношају нрема својој отаџбини и своме народу: а®рикански дивљаци, истина, нусгоше огромне земље, убијају, па чак и једу многе људе, али они пустоше туђе земље, убијају и једу туђе туђе људе, а цетињски канибали пустоше своју рођену отаџбину, пију крв своје рођене браће! Пред тим гнусним Фактима мора човјек са ужасом да злстане п да се запита : је ли могуће, да су ти људи у чиетој свијеети? На жалост — да! — Па зато, како посљедње догађаје у Црној Гори, тако и сав данашњи режим објашњава једна јрдина реч: тиранија. Тнранија не иознаја ни право ни морал, ни човјечност; она нема ни отаџбипе, ни иатриотизма, ни рода, нц племена: Неронје отровао ссоју рођену мајку, Јова Грозни је убио рођеног сина. Тиме је све речено.... Ал тирјанству стати ногом за врат, Донести га к познанију права, То је људска дужност најсветвја!" вели Његош. Омладина црногорска је вишс него ико свјесна те свсте дужн сти и умјсће јој удовољити, не презај)ћи ни од каквих жртава." То мишљење застуиа сва штамиа осим људи који хвале „тумбе окренути морални норедак свог света" - а зашто хвале цетиљске џелате. то је „Браникова" тајна јавно сс зна толико, да је ових данл лист „Дубровник" пзнео како је књажен тајник хтсо да га поткупи.... и да је тај књажев тајник био

и у Повом Саду. Можда би „Брании" знао кога је тражио и шта је хтео ! ? А ј I сам био чиновник деон дру иггва „Браника" па сам као такав дрногорску владу грдио а они хвалили. Мени је по једном чиновнпку поручено, зар не видим како „Браник" пише п да ћу ја то што сад пљујем лизати, а ја сам онда дотичном чиновнику рекао, да ми баш обратно изгледа да ће „Браник" што сад лиже, после пљувати... Па ја сам ногодио .. бомбашку а®еру је носле и „Браник" осуђивао. Мени је онда познато било да је у тој а®ери неки агент књажев путовао с Рајковићем заједно и плаћао кола... и извештаје сам д< био да треба тиранију нападати не из непријатељског — него пријатељског логора књажевог. Дакле, у/ амтите господине ово и за себе: „Нико, никога нс може укаљати док се сам не укаља". Стармлади. Чиста савест. Јздан уредвик н вина куиио је у једној трговини у очи божићњег празпика једпу повећу партију снтпог гаећера. Кад је дошао кући приметила је супруга му, да је у гаећеру половина ситног белог песка. Оа онда оваку поруку у своме листу СТ..ВИ, међу одговорима уредништва: Ми смо од једн г овдашњег трговца купили шећера, у ком је била кила с^тноЈ а песка. Ако нам исти који нас је на овај начин преварио, не пошаље у року од 24 сата 7 кила доброг шећера, ми ћемо му изнети име на јавност. — Јога пре но што је рок истекао, добио је од пет трговаца по 7 кила најбољег шећера. Једва једанпут или шта чини цивилизација. У овдагању кљшкару Огљановића, дође пре празника један мадиша, који ће заискати: „Молим једну посткартвесте." „Ка-гву весте?" упита га књижарски помоћпик. — Малиша: Једну коствелтпарте — бартвелткосте. — Помоћник: Како мислиш? — Малиша: К^лтпостверте келаастворте — велросткаце'—велтепроце — костбартвелте. — Помоћнвк: Ти ваљда мпслиш велтпосткарту? — Малиша: Да, — волшсткарту • Гњ. Оправдана бојазан. Један овдашњи лечник (који воли да прави панрене рачуне): Чув јте сада госпођо свога сунруга од сваког раздражен.а! Г о с и о 1) а : Онда бих нис молила, да ном ваш рачун, сад не поднесете!