Стармлади

Бр. 2.

— СТАРМЛАДИ —

Стр. 11.

гђе Милке Марковићке. Гледали смо та жива створења, Дух, крв, кости — што их ум твој ствара, Дивили се све до усхићења Уметнице, богоданог дара.

Двајест и пет љета ирође, И нек три иут толко траје, Ни тад неће мртва бити Што мртвима живот даје !

Нека ти је вечна слава, Бог ти дао срећу, здравља!

рили. Тако је некако и код мене. Раздражен сам. Овамо газдарица, онамо шустер и пшајдер . . . та сав се свег оломио на ме. Нико ми ие да мира. — Ако вам је стало, да се смирим, дајте ми самосталну банку. Дајте сад одмах. Ја нећу чекати ни девет сто једапајсту. Боље што пре. Умирите ме, јер ако мене нестане, биће целина силно открњена. Не би било ни у Мађара кризе, не би ни онп, тражили банку, да нису раздражени. Ал ето, и они трие од тако зваиих народносних агитатора. К-лд ти новинари дођу до себе и почну на прилику превађати катихизис на млђарски језик, онда неће бити парница ради дражења мађарског парода, пеће би кризе, неће Мађари тражпти самосталиу банку, — онда ће бити земља у рају. Хоће ли то скоро бити? Хоће, хоћ *. Ја се падам, а ви верујете. Ал шта ћу ја с мојом кризом. Сутра на вече треба да идем на ватрогасну забаву. У сву зору отишао сам шнајдеру и најучгивије га замолио да ми исиегла са 0 двадесетпетогодишњици

Уредништво „Стармладог".

лонрок, а пре ностављао сам да ће оиази ти ишчијанл дугмега и заменути их новима, а оп: жалим, ала .... Даље нисам ни с .ушао. Позиајем ту песму. 0, чуда! Свако би новаца. И да то не раздражи човека. Отлуда, откуда ћу набавити. Ако има ко да ме опрости ове кризе, нека ми ма узајми новаца. И то брзо, јер какве су прллике и времеаа настала, не можеш добати пет круна, ни да те ко пет пута ћушп по једном образу. И то ми је закон. Ако нолуи^ш коме прозар, мораш газди платити и газди онда од воље хоће лн за т ј новац уметнутн друго стакло или ће се предомислпти оа оставити рупу, да се соба луфтира а с добивеним новцем на бал. Тако је а ја нисам газда од свог образа, — за мој образ узме новац суд, а мени остаје усномена исцифрана моралном задовољштином. Новаца ми треба, а случајно немам никакв^ непокретности. Узајмите ми и можете се слободно за ту своту укњижити на душу мога великог учитеља Јаше. Та је у спгурним рукама. Непокр <:тнаје. Др. Кандидатовик

рф*" ЈМолимо штов. г. г. претплатн !лне да обнобе вуегоидагоу.