Стармлади

Стр. 14.

— СТАРМЛАДИ -

Бр. 2

Кр.

Одговор.

Брзојави. Б е о г р а д. Гђи Милки Марковићки, јубиларки Н о в и С а д. Жалим што не могу присуствовати нрослави. Болестан сам... једва се држим на но га-ма. Све уз нлот идем ... Пера, комендијаш дирек. Госп. Пери Добриновићу У Београду код „Златног бокала". Еез једног циганина може бити вашар. Ми лк а, иа Милк а. * 0 прослави је једна чланица, мало из зависти ночела да отрцава јубиларку. Неки шаљивчина глумац, који се ту десио запева: „Милкина кућа на крају, Око њене куће пси лају..." * Шта се њему врзе по глави. Одговор на „Поштену и разложну борбу". У четвртом броју „Позоришта" које уређује Грчић, стоји о „Ракији" ово: „Из народног живота! А из жавота ког народа? То ова „Гакија" не само да не казује јасно, него — хвала нрерађивачевој душевној имнотенцији! — замршава то питање на сваком кораку. Мелез, какав се могао зачети еамо у глани недотупавна, запрднута, конФузна човека!" Нравоученије : Кратичар после девето годишње нснзије, — сиомиње до душе инпотенцију, а;ш уједно говори о занрднутости, усљед чега се даје наслутити, да му се но глави врзе г.зица.

„Браников" коректор — и Милкина прослава. 0 двадесетпетогодишњици гђе Милке Марковићке завршио је „Браник" овако свој чланак: „Слава ти уметницо ерпска!" Десила се крупна штампарска погрешка. У место слова >,н" сложено је слово „п" — у горњој реченици. Браников коректор г. Грчић није приметио „п". Наравно, да је била реч о музици, на да је у место слова „м" сложено „г" то би већ пре приметио. Јер она га интересира и о м у з и ци много сања! ..Народњак" и „Ракија".

Критичар може да нуше на ладно, а може да пуше на топло. Само што је без вредности не надува га у ризницу народне културе. А што има вредности — не спири га у ништа. Нравоученије: Племенита критика приступа делу као вредносном печату. А не племенита елети као мува, те оставља ући за еобом друге врсте печат, победоносно кличе : — Свршила сам с њиме ! * „Одсудни тренутциЦ. Племенита критика држи у руци ламну а не племенита нетролеум! Ако се одузме преко ме®иста Остојића Радић-бургије и Исе лобцајхбрудера, „Ђачки наручен клак" код Бошка и „драмописца" имао сам исти „успех" као и они. Мица Савић. Репертоар срп. нар, позоришта. „Шаран" — (са и без сосом) радикалска драма, с расчадањем и пропадањем — од Пере Попадића. „Задужбина цара Дазара". Манастирска слика с лицитацијама и дрнањем манастирског прихода — од саборског одбора. За мађарску позорницу удесили Векерле и брадати гро®. „Ракија" отровно пиће за нензионирце и нисце чије драме нропадају. Иначе прилика за критичара ког жежу —■ да се ритне. „Народњак". Сатирична игра од Јаше Томића. (Иначе брат од стрица „Нашем човеку".) „Р а з б о ј н и ц и". Слика из автономног хајдучког живота, с харањем, жарењем и 1 алењем ио автономији — у више слика и прилика. Саставили Јаша и Жарко Благонаклоновићи. „Лутка" Комична оперета и* автономног живота — од Лукијана Богдановића. Музика од Сабореког. Диригент: Јаша Јустов. „Чар валцсра" — Бечка игра. (В .чди „Б р а н и к").