Стармлади

Бр. 2.

Стр. 15.

У неирилици. — На најбољем сам ^уту да дођем до славе. Ништа ми не би сметал», да и моје име буде записано црним словима у златној иеторији. Ала .... али .... Само да није тога „али". Саставио сам диван програм. Знам у ком би месту било најб ље да еазовем јавну скупштину. Уверен сам да ба ми нрограм био једногласно усвојен. Мене би понудили да останем на челу странке, — то је сигурно. Спремио сам већ и артију и заоштрио неколико оловака да нобележим пмена оних, који би журили у моју нову странку. Издавао бих и лист. Знам, какво би му име дао. Размишљао слм кога би изабрао у одборе и ко бн био најзгоднији за уредника. Знам већ и то, како би славили јубилеје — десетгодинЈњицу, двадесетгодишњицу, а онда даље сваке пете године нови јубилеј. Саетавио сам већ и распоред, како ба моја странка најдоличније прославила иедесетгодишњпцу. Јао, што би то било дивно ! Бар по године ба после нроелаве штамоали брзојавна и писиене поздраве, којима би нам пријатељи и непријатељи честитали славу. — То још није нико доживео. Ах, то је неописано. Та слава, те заелуге.... то се не да исказати. — 1Га шта не почнеш. Шта та смета. — Не знам како бих н^звао своју странку, сад их у Срнству већ има свакојаких. Ето, то ми емета. — Верујем, верујем.

Одговори уредништва. „Сараднику" у месту. Оиако „часна и иоштена" борба — уираво његовој части и доликује Осим личне погрде, кукавац, лаже, лазке— а нигди да зацне. . . Ми смо доказали да је лагао да се хоће од њега критика да изнуди, да је лагао да је комад 3 иут у П. Саду даван; да је лагао да је „Тражи з ет а ил е мић а" ирерада — п он је то све прогутао. За Гардоњијев класнчни аптиалкохолан сеоски комад —који Мађари у звезде кују, није имао тај кукавац куражи ии садржину да изнесе, јер би га већ и сама садржпна уништила, него се 3адник закачио за једну узречицу: „е&уе те а Ј еп е" како смо ми превели час -ђаво да га ноеи- час „ђ аво да је носи" — а заборавља кукавац како с.е у Мађара за сва лица може употребити реченица „е & у е т е ^ а I е п е и а код нас не Иначе његов глупави цитат како се то тако изговора да се једва чује од -^еппе* речи сасвим је излишан, јер и мисмо то у делу навели, а што глумци, како наши тако и пештански слабо ту напомену фермапе — него изговарају гласно, биће да они то боље знају како то треба- рећи, па ма колико писац себи замншљао незгодне зампсли У ос-талом код нас у нашем језику долази" г Д'- или (ђаво да га носи) у почетку речи па је већ и с тога не могуће осим ако би човек превађао као он што нревађа: -памештајиште", гледалиште, стајалиште, актовка, двочина, трочииа — и бог би знао све његове глупаво сковане речи — Ј )еђати. Знам да глумпи, кад дође његов који превод псују гада ие може бити горе. „И ко му з'е дао тај језик . Ко иреко неких џомба — тако де течан." Иначе ми смо у оригиналном делу нревода, које смо иоднели напнсали : „Сеоски догађај, паписао Геза Гардои>и, нревео и посрбио Н. Н.- — и онда сав опај његов ординарап иопад пада на главу славне управе иозоришта. — А зашто они то раде — знадобро г критичар, само се ирави луд, као што је лудост било ређати посрбљена имеиа. Од Суљоговице је постала Комарчићка : од Вагасба — Барић; од Дурбинч Дурбинић п т. д. Па тако 3*е и у „Цигаиину- од Варсеги-ја постао — Гррдић; од Курте — Краткић од Жиге — Живко. Иначе и код „Дивљуше" је „слика из сеоског живота" — и тамо не поставља- своја глунава питања : А из чиз'ег живота ? — Већ из тога можете закључитк с каквом лажом имате иосла, кад у „Браиику- вели „иревео од речи до р е ч и и — а у Позоришту опет „прерадом" Замрсио. Наравно да нигде не цитира шта — него лаже и исује . . . али всује: „Ешнереш, ешиереш".

шошхо

АрлссИо Иушпло У НОБОМ САДУ. Фрање Ракоција ххзгт.

п Теле<*>он бр. 264. Отворено преко целе године. Нада еко ирпиознато, те хиљадама пох-аљено као лековито купатило, с нај јачом садржином јодне ЛвКОВИТе ВОДе, која је по исказу првака хемичара, ПОТПуНИЈа него садржина јода у купатилу Липику. Најлек вптија сумиорна вода за лечсње Ишиаса хроничне реуме, КОСТОбоље и севотине и т д. Сваковрсна лечења ладног купања. Угљене киселине, фанго, блатне и сумпоровите купке. Електрична купања. Сваковрсне лековите и вибрационе масаже. Радиогенова лечења са пићем и купањем. Сунчана, ваздушна и у песку купања. Раскошно парно купатило. Днвна дворапа за чатањ^, за одмарање, одл.чно уређепа гостиона са елегантним гостинским собама и добром кујпом. Вожња аутомобилом до купашла и натраг у варош. Сталан купалишни лекар. Комбиниране јеФтине цене за купке. Дивап ц< повник се на захтев шиље б.сплатно и Франко : Управа нупатила.