Стармлади

Сгр. 23.

Са вежбе зизинбанбра. — Неки дан смо имали вежбу из пуцања, а ја као изучени трговачки калФа, ииеам имао куражи да на пушци одапнеа пјетла. На то ми нриђе етарешииа и рече: „Но, одапните већ једиом шмоку један. Или кај миелите, и код нуцања има 6 недеља рока?!"

ј11л с т ак, Д б ? гфијатељиц?. (ЕИ^је за радикале) Иекрене еу једна другој, слатке су, ух, та к'о да нису жене. Једна је старија, а друга је млађа, Ако хоћу да их иекрено опшнем, морам бити мало индискретан. Вл ме немојте одати. Немојте никоме казати за то ни поеле мо.је смрти. Ја ћу то само и само вама рећи. Нд оној старијој све је вешгачки дотераво. И сјај очнју и боја косе и руменило образа. Да, она већ одавна не може да порумени; од онда, кад је била невино девојче (— ајој, а то једавно било). Јух. на што ве трпи енглиш Фластер и руеиш крем. То се ни споменути не сме пред њом. И зуби су јој Фалични. Да фзлични, ал су тако добро умештени, да би могла човека угриети. Чуо еам да су јој зубе паместили на берлинској клвници. Све је дотерано, само је остао стари, природни — језик. Морам још п т > додачп: ноеи се по моди. Цинеле су јој увек са високим штеклпцама. Хоће далеко да види. Што вам је матора женскара, па ето. Она друга млађа пј вештачено говори, а иначе је на њој све природно. Лвце црнпураето и коеа дугачка, дугачка. Воле да носи чизмице. Иначе је прилична јогуница Њих се две одавна спријатељиле и добро се слажу. Више иута дође до душе и код њпх до несуглаеица — аа женско је женско — ал лепа реч сзе поправи. Хоћу Оаш да вам иричам о једном малом сукобу. Е, на чујте! Старија гоепођа позове леио визиткартом мифу најаузн и напаше још на карти и то, да има нешто врло, врло важно да саопшти свој ј пријатељици. С неетрнљењем је чекала млађа пола нст. Дође у одређени час. Саетадоше се. Старија љубезна, љубезна, све се тоии к'о сладолед у сали на балу, а млађа све се мучи, што и она пе зна да буде тако слатка. Поеедаше за иостављен сто. Нов столњак, нове салвете, нови штиковани монограми. Све је то млађа прегледала. Попише шоколад-кафу. Шалице изнесоше и унесоше тањире, ал не ва комнот, не, не, већ — шта мислихе ? — ве ћ за — печење, ладно печење. Старија се све смешка, а млађа сахо погледа. Прва слатко нуди, а друга усиљено љубазно нрихваћа, Виде се комадићи и тако гуетијозно секу и устима приносе, да би их и гладан јео. Мени и сад удари пљувачка па уста, кад вам то причам. После псчења,.. ах да! Мало те нисам заборавио. Уз печење мало се и пијуцкало. Шта

миелите: шта? Ех, нрави бермет. Млађа се богме ири.шчно и нацврка:т. Јест, јест, а то је лако познати. Кад је донесен компот, онда су јој вишње биле ирекиселе, кајсије премекане, гуње иретврде, а с&фт се нешто отез'о. Бермст је инак Оио бољи. Приметила је то домаћица. Напокон уклони ноелуга све са стола, само остаде бермет и чаше. — За време јаузна говориле су о којечем, а кад остадоше саме — поелуга више није улазила — онда ће домаћица слатко, ал тако слатко да почне говорити, да ваљда ни алва није слађа од њезиних речи. — Ах, како сам сретна, ах драга, то вам не могу иекасти. — Честитам, честитам унапред, рећи ће друга, оиијена дочеком, јаузном и берметом. — Замислпте, две моје старе ученице, замолиле су ме да им останем на увек пријатељица. Биле су сироте, на су ми их тутори њихови предали, да их васпитам. 0, колико се оне радовале, кад су иочели часови. Те радоети, те радости! То вам не могу описати. После, и после су ме врло волеле. У с чису ме хвалиле и управо се отимале, која ће ми ире рећи, да таке гувернанте вико вема, као што сам ја. Ах, традееет го:пна сам их ја вас.штала. Једна је тако херци*', а ни друга баш није босхаФТ. Малко су, онако, знате а писерл оријенталшп, ал све ће се дотерати. Моле ме да им допустим, да увек емеју бити уза ме. Зашто не, зашто не, рекла сам. Бар ће научити валцер и на паркету. — Ох, ох баш валцер. — Но ? Ваљда не чардаш. — А ко су те две Фрајлице? — Кад дођу — знате сад су већ на иуту; имају Фрај карту; ја сам нлатила за њих, а оне ће ми касније вратити — кад дођу онда ћу вам их приказати. — Аааа, мепи се чини да их познајем. Оне су канда мене тражи:е, само нисам била код куће. — Којешта!? Шта ће код вае, кад и ви сами не знате ништа без мене. Па да. Сав свет каже: што сте, то сте уза ме. — То кажу ваљда зубари бердпнски. А писаћу ја њима, нек оне само мени дођу. Спремићу ја њпма леп поклон. — Тхе.... мене еу молиле. — А мене су тражиле. — Ја сам им била гувернанта. — А зар вам ја нисам помагала у спремању ручпих радова и исправљању писмених радња. — Оне су моје и само моје, а ваш је бермет, што вам се попео у главу. — Оооо, зар тако. — Бум! — Чизмица треену о под . . . Врата се залупише и гошће нсстаде. —- Ха, ха, ал је. . . . ха, ха, х*, баш је киндиш. Бум, ха, ха. Попуетиће она. Да се опити ма чим и кад се истрезни, онда се стиди и —■ Тгути. Познајемо се. ЖежиЂ.