Стармлади

Стр. 30.

СТАРМЛАДИ -

Бр. 4

Пред ковачницом.

— Јеси ли читао новине, ириљ' Совро ? — Читао сам, мајсторе, ама сад поред свег тога, толико знам, колико сам и пре знао. — Шта мислиш који су у праву,

ли

што

та само

они садању владу хвале или они који грде ? — Право да ти кажем мајсторе, р једне новине читам. Оне што грде... — Виш' то ти не ваља. — А зашто, мајсторе? — Ево зашто. У обичном времену, кад нико неће у мутном да лови — мандате, можеш и једненоване читати и из њих дознати ко се оженио ијш убио, ко се обесио и ко се удавио, ал сад ка^ треба да се човек разабере који лажу и који не говоре истину ваља читати и једне и

друге новине. Вшр ја на пример читам једне новине које се убнше хвалећи Кујина и Беч а читам и друге крје га грде да не може бити горе . . . — Па коме верујеш, м»ј-сторе? — Не верујем ни једнима. Једни су били пре влади продани — а други су сада купљ е н и. — А шта велвте за патријарха? — Ех, о њему ће бити речи — кад идући иут дођеш коња да поткиваш. И он је напаковао доста. Једне новине га бајаги питају шта ће код Кујина — а овамо сви троје склопили тројни савез, Ајд, ајд, — чућеш и ти новост у скорим! Ново издање. Друштво „Рад" штампалојеи је®тино продаје класична дела: Трулеж, и Горак шећер. Препродавци добијају место уобичајма рабата најновију слику Јашину. Иета је снимњена,, док је још Јаша био у нормашом стању. То је сигурно последња слика, јер више се велики борац неће моћи умирити ни пред Сингером.

Ј1 и ст а к. оооооо ГОСПОДИН ТИКВОМИР , академичар" — држи предавања из научне „лирике". „Дође .јуче из свеТа, Трипут мимо прошета. Младо момче па еврати Баш до мојих врати!" Уз „Српкиње". Господо моја ! — да песник није лано и да то не може бити свако, казују најбоље горње четири стро®е, у којима се поред лаког слика и милозвучне дикцвје, још и ФилозоФаја, и катастроФа огледа. На пример у четир горња реда, песник износи човека из света, који ка> такав наравио да воли да „шета". Наш народ под реч „шета" и „идем да шетам" — разумева и апокриФно — што друго, али се види да је песник овде разумевао обичну шетњу — што Немци кажу ..кра/лсп-п" — или Хрвати: „врапчати се". Нека нико од господе не мисли да се он „шета" због „евета" или обратно да је за то „из света" што треба да „шета" — т. ј. управо „трипут мимо прошета"... а могао је и исто тако

Језгровитост сижеја —

песник рећи да се двапут прошета — али ј 'е он свакако имао на уму ону народну да трипут Бог помаже... као што даље из песме видимо и помогао је... јер је тек усљед шетње до потребне куражи дошло: „Младо момче, па сврати Баш до мојих врати!" Песник овде не казује зашто је морао да сврати баш до врати, али ако ту филозофску „појему" будемо дубље штудирали доћи ћемо до лаког закључка да је момче за то свратило „до врати", што сриска пословица каже: „незваном госту Ј - е место за врата!" Остаје једино реч „мимо" — која је због лепоте језика ушла —■ у горњи стих, а и потребеуЈ - амбу — да стих не шанта као премлаћен пас од каквог несташног гимназијалца. 0 лецим сликовима могли би овде вазда поЈ - ема навађати, као на пр.: „Кажи нам сад тог ма Кажи, нек се зна!" „Кад ње жељна већ неси. Шта ли ми те реси!" „Кажи нам сад само Нека и ми сазнамо! Па тек овај класичан и „стик" и слик: „Цвећу том држи век Размахује слава јех Што вшне берете, Више га је све! Значи што и у књижевности. Што ког пееника већма жежете а он све више песама или драма пише. То цвеће мал да неће бити