Стармлади

Стр. 38.

- СТАРМЛАДИ

Бр. 5.

Ј1 и с т а к. ОСОБЕ: Равнатељ, вшие трг. шк. Професор, „ Т )с1К, .. .. ,, Подворник, „ „ „ (Школска соба. У средкни сто са ннколико столнца. На њему стоје: ткнтарница, неколнно пера и оловака и ра-них књига и папира). ПРИЗОР I. (Улази ђак — елегавтно обучен, ноеи неколико дабели? књигурина. Блијед и узнемирен Др> ће и огледа ее на еве етране. Напокон приђе етолу и м.тне на њ књиге. Затим ее одмакне неколико корака, етане и почне тихо говорити): ,0, господе Исусе Христе С-ине Божји н свн свеци, — помозите ми. Шта ћу, ако ми не иоможоте? Пропашћу! (мало сигурније) а, шта се треба кога бојати. Та н они су људи, а не — животиње. Шта ме буду питали одговараћу, а што незнам (ту се стресе) незнам, па — мирна Босна.. Али ако ме буде питао онај лањски (ту се намршти, метне руке у џепове и гледа љутито) онда онда ће ме тако ми свих светаца — оборнти. То је као амин Боже. Али нека, свака сила за времена па и његова Али само, што их већ нема (вадн сат и гледа на њ). Већ .је скоро девет сатн; (нешто премишља и чеше се по врату) али, — да, хоће онн — господски. Па могу, мени је баш ираво. Е, да се мало дотјерам, да ми то не речу. Знам ја, професор воли чистоту. Па и пословпца каже, чпстота је пола здравља. (Разгледа около и спази слику) охо! Види, види. Овдје висн слика нашеге песника Атлете ! охо! ама и јест •— ијесник. (Вани се чују кораци) Охо! ево их! Е, Боже сретно. (Вадн огледало и чешаљ). Чешља косу и намешта краватну. Приђе прозору и огледа се, да ли му је одијело чисто и у реду. Оставља стварп у џеп. Затим сакопчава капут. Неко покуца, он се окрене вратима и викне дрхћућим гласом. Слободно, нанрјед! ИРИЗОР II. Улази подворник. Ђак : (Гледа га зачуђено). Подворник : Слуга сам. Ђак : (сигурно) слуга! Подворник : А шта Вп радите сами овђе? •Јесте већ готови с поправком? Ђак : Ннјесам. Управо чекам. Али, молим Вас кажите ми, је ли љут „Велеучени господин равнатељ" ? Дајте кажите, али само истину, па ћу вам дати за вино! Подворник : (смијенш се) Јест! Добар је као добар дан.|3нате дапас је добио на дар — шунку. (Таре брке и облпзава се) носио са>1 му је кућн, — тешка, пма, нећу, да лажем десет кила. — Знате, тај, што му је донио шуику, његов снн има данас иоправак, па је мало подмазао. Разумијете ме већ.

Ђак: Да, разумнјем. Подворник: Да, послао ме госп. равнатељ, да потражим ђака Илију Поиовића, те да му кажем, да дођу у ову собу, те да га ирнчека, он ће одмах доћи. Ђак : Па, ја сам тај. Подворник: Е, онда добро. (Таре брке. Затим вади дуван, да прави цнгару.) Ђак: Немојте, имам ја бољег — босанца. (Даје му своју дозу.) Подворник: Хвала! Живили! (узимље и ирави. Онда за тим му повраћа.) Е, сад морам ићи. Ја ћу им јавити, да чекате. Ђак : Да, јавите. Подворник: (Смијешећи се одлази.) ПРИЗОР III. Ђак: (сам) То је главно да није равнатељ љут. Та онда иде — ко по леду. Е, баш је тај подворник, добар човек. Е, да сам знао, па кад сам ношао, да сам донио једну добру шунку (лупи се по глави) зар нисам глупан? Могао сам мислити и на то. Алп, сад је касно. (С поља се чују кораци п говор) А ха, ево нх! Сад ће бнти нраво. — Али ћу се држати јуначки. ПРИЗОР IV. (Улаге: Равнатељ и проФееор. Ђак им ее дабоко поклови. Сједају за ето. Равнатељ прегледа неке епиее и тражи нешто у њима Ђак трља руке дрхће и баца на њих плах поглед. ПроФееор улме један епие и запита ђ?ка) Како ее зовете. Ђак: Илија Поповић. Професор : Ви имадете иоправак ? Ђак: Јест, молим! Равнатељ : (проф.) Можемо ли већ почети? Професор: 0, само узволите. Ђак : (гледа их питајућим погледом. Равнатељ : (ђаку) Само се немојте бојати. Буднте снгурнп, ако знате, знате! (Проф.) изволите му господине ставити питање! Ђак : (сапиње капут, гладн руком косу, стане по војннчкн и у узбуђењу очекује питање.) Професор : Нетребате се страшити. најпрцје промислите па онда одговарајте. Равнатељ : Да, само промислите, а не да бубнете штогод. Ђак: (клима главом). Професор : Дакле, да почнемо. Кажите Ви мени, колико врста епоса познате у нашој литератури ? Ђак : (промишља, метне ирст на уста и шапће нешто). Професор : Дакле! Ђак (тихо): У нашој литератури имадемо Равнатељ (прекида га): Само гласније, не разумијем. Ђак (сигурно и гласно): Имадемо их випте врста а Професор: Набројте их! Ђак (броји на прсте): Први је религиозни