Стармлади

Бр. 5.

Стр. 39.

енос, онда, затнм дође, овај (метне прст на чело) да херојички, трећи је Професор (ирекида га): Доста је, видп се, да знате! Равнатељ (професору): Молим Вас, ставите му једно пптан.е из дубровачке књижевности. Професор (окрене се према њему): Молнм, молп.м. Ђак: (смнјешп се и т[>ља руке)/ Професор (окрене се према ђаку): Дакле, кажпте ми (замиелн се) калште ми, шта знате о Марку МаруЛићу. Све укратко. Ђе се родио, које годнне, шта је наппсао, најважнн.јп дјела и остадо. Ђак: (размпшл.а). Равнатељ : Но, ио, немамо времепа. Има још других. Ђак (трља руке и говори тихо): Ои се родпо годнне, ове хиљаду четрсто н Професор : Педесете. Ђак : Јест 1450. у Професор (прекнда га): Та знате, која су му најправнија и најбоља дјела? Ђак: Па; овај „Добри науцн", затпм „Рпбаље п рибарско приговарање", опда (зампсли се) оида „Науцн светога Професор: Доста је! Које сте, шта сте читали преко ферија п које пнсце? Ђак (сигурпо): Све. Професор : На пр. који су то.- Набројте. Само главне. Ђак: Чнтао сам : прво Нушпћа, па Попо-. вића, на ДЈеко куца на врата). Равнатељ: Напред! призор V. (Улази подворник е неким с-пиеом у р> ци и даје га равнатељу). Равнатељ: Пардон, само часак, Професор (ПОК.1КНШВШП му се): 0, молнм! Ђак (трља руке и смнјеши се па подворника). Подворник (гледа ђака п ппта га очима, како је и шта је).. Равнатељ (ирофесору): Имам врло важна иосла. Ја мислим, да смо га доста нагњавилп. Може проћп. Професор: Па, како хоћете. Равнатељ (ђаку): Дакле, добро је бпло. Пмате првп ред. Алн пазнте, да будете ове годнне бољп. Ђак (ноклони му се дубоко): Хоћу, велеученн, настојаћу! Професор (ђаку): Прошли сте, знање, онако. Ђак (поклоннвши му се): Хвала, господпне професоре. Бнтп ћу добар. (Смијешп се). 11РИЗОР VI. (Излазе: равнатељ, проф еор и подворн^к) Подворник (па вратима се окрене,-ђ.аку и рече): Немојте заборавпти за вино.

Ђак (весело): Добнћете! ИРИЗОР VII Ђак (сам): Хвала ти Боже. И то Ко бн се надао, да ће тако пспастп? Дла' сам сретан! Што ме је само, лако иитар? Мнслио сам, кад сам га впдпо,. да ће ме прогутати. Али, нпје! Али, шта ја ту стојим.. Шта да радим. Аха. Морам најприје^телеграфисати кући. Написаћу одма-х телеграм," па ћу гапредати. Али, немам чпста папира. А, Мта, има овде школскога. (Узме комадић папнра, сједе за сто и почне писатп говорећи): „Сретно ирошао, веселите се. Писмо слиједи. Пошаљите обећану награду. Ваш син Илија". Тако, сад сам готов. (Посушује и оставља перо). Е, како' |е лијено сједити за овим столом. Кад 1нчп ти Илнја онако ко твој равнателз питати? А бриге ме још :н зато. Не желим ја битН равнатељ, то'је гњаважа. Ја ћу нешто више! (Устане, узме шеШир и иође). Е, да се нде. Знам, доле већ братпја чека, да славимо. А и хоћемо. Кад сам овако сјајпо прошао, онда ћу да протјерам кера. Ух ! Та то ће бптн пешто божанствено. (Стаие и разгледа собу). Да инјесам пропгао, сједно бих још десет мјесецп у ово.ј собп. (Дубоко узднше). Доста сам се ту насједпо ! Е, да се иде ! Кн.иге нека. стоје, ја- пх сад непопесо! (Дође до врата, отворп пх п стане). А, сад збогом разреде! — Сад пемам с тобо више нпшта ! Ама баш ншита, Ту је првн — ред! Хвала господу Богу, да сам те се опростио. Ох! Ала сам сретан! "Бнће, ако Бог да ло • зоре ! (Одлази и пјева): Из Бачке стиже глас, То випо даје спас, ' Ко пије алкохол, Тај мора трнит — бол! Хоп, — — шшн, на мнгшн, Гдје си ћако да впдиш. >; (Полагано одлазп, а увјек се чује како ијева све тпше и тише — —). Ђакеља,

ВОГРККНО ПОДУЗК4.К

и етовариште надгробних епоменика 11АЈЕ МАРКОВИЂА у Н. САДУ у средиии- дупавске улице, телефон број 168. Ф и л и ј а-л а! мОгребпо подузеће „Конкордија* пређе Ђуре Стојко ви^а, ћурчинска улица број 15. Држи вазда огроман избор сваковрсних камених надгробних с »оменпка Натписе изрезује најсавршеније, а позлата дупла и дуготрајна. Велики из ор мртв. | оандука, венаца, иокрова и целоI купне опреме ва погребе. Цене строго солидне а послуга најтачнија .