Стармлади

Стр. 50.

СТАРМЛАДИ —

Вр. 1.

Здраво соколови! — Адаму и Валеријану Прибићевићу. :. •, . ■' •• .. Ча.мили сте скоро двс годцне дана, А тешка је мемла гризла тело Вагае На Вашем је ср.цу мн.ого љут.их рана Али те Вам ране нове снаге даше! Бацио Вас душман ни дужне ни криве У тамницу клету, пуну сваког гада ; . ' Ад 5 ' ,је' у њу врго соколове сиве. Што. клонули ни.су онда, на ни сада. Патише Вас много . . . али Ви сте знали Подносит.и мушки — свему с' одупрети, Знајућ: није Србин онај који жали За иравду, слободу пасти и умрети. И Ваше се сунце ево снова роди,. На рукама Вашим нопуцаше узе, А српство пролива радоснице сузе Јер Вас опет види срећне на слободи. Гореки. Ц и ц! — Разумем и увиђам. Годинама се борите за народ. Вашим жртвама за народ нема краја. Кад год устаиете прва вам је реч: народ. Све за народ, а иишта за се! Такав рад, такав ножртвован рад; толико самоирегора, толико љубави ирема народу није нико показао као ви радикали. Ко би могао набројати сва добра дела, што учинисте не за се, већ за народ. Ко би могао покупити све речи, што их изговористе за тај народ. Ко би могао сабрати оне силне глобе, а ко збројати оне силне године што одлежасте за народ. Ни сам народ није себи толики пријатељ, колики сте му ви ра^икали. Отераете патријарха у гроб и баш хтедосте да поделите даљски спахилук народу, ал вас задржа Југатов сабор и његова влада. Донели сте манастирску уредбу. Е, мука је то била: продати што пре толики алат и марву. Продасте будзагато, само да народ види више новаца. Издајете манастирску земљу и ко више илати, тај добије. Тако је и право. Нек народ добије више. Покренулп сте ходошку парницу. Оно огромно правничко знање даје др. Мита скоро бадава, само је за артију и остали писаћи прибор узео нешто мало предујма. Кажем ја: да Мита није радикал, неби он онако радио. Сви су изгледи ту, да ;: ће се ходошка парница свршити доЛ; , ' Ј .

ђошки, а не одошки и онда ето опет кориети народу. Покр.енули сте парницу и з%г каје. И та ће се брзо свршити у народну корпст. Дотле, док се не свргаи, узгшаће Оренгатајн и Шпицер земљу мапастира Беочина у аренду. Они ће моћи и хтети платити највише, Одозго ће сејати, а изнутра ће вадити кају. I |>пма двострука хаспа, а народу двострука аренда. Увек се чудим, како можете бити тако милостива срца. Све за народ, а за се ништа. Народ не зна шта би од добра, а 1 ви идете у отрцаном оделу, болесни, мргаави, изнемогли. Једва сте скупили коју потуру и послали оног витеза па море. Није он бљутав па да треба да се осоли, већ је он преболан од тегаког рада и бриге за парод. Знање, имање, здравље, та све жртвује за народ. Толике љубави нема нигде у свету. Ух, ух, кад се сетим! За толико вагае жртвовање још се нађе когод да вас грди. Ух, грехоте. И ја не знам, докле ћете тако. Учинили сте вигае, него гато сте могли за народ. Побрините се малко и за се и пустите друге, нек се брипу за тај народ. Онда ће се видети, да нико не може боље од вас. Онда ће вас тек и народ благосиљати. Ко мисли да зна и да може боље, ето му. Устуните му радо, па нек се после каје. — Ееееееее — циц ! ! !

Какву они странку мисле да оснују. „Браник" нам прети (за еада преко свог адвоката) да ако не престанемо два њихова човека критиковати — да ће они но.кушати да нам лист угуше неком тужбом за уредников дуг — (који он досада нолако отплаћује.) А ако не успе тако да лист угуши — он (г. Милошев) ће створити шаљиву странку и покренути шаљи,ви лист! — Ми мислимо дајеза њих много два шаљива листа, али судећи по изборном расположају код младорадикала, српске странке, самосталаца — изгледа да „Бранику" неће друго после избора остати — него да оснује шаљиву странку и шаљпвн лист — (који би можда могао убити једног Стармладог кад већ није могао ни једну од постојећих странака — нит да освоји нит да убије. Али има једна пословица која вели : „Ко другоме јаму копа. . . А дотле их молимо лепо и милостиво да нам дозволе — да се мало и с њима нашалимо. Стармлади е. р. који се не бави мислима о ничијем убиству — и ако има довољно фи-. шека у резерви.