Стармлади

Бр. 7.

— СТАРМЛАДИ

Стр. 51.

^раљеви путују. Бугарском краљу Ферди прохтело се да једе рибе. Сети се да православни Руси носте часни пост и тресну дланом о кољено. Никад боље. иомисли. Понудићу се у госте Русији, онде ћу се најести рибе, а гледаћуда и сам што год на Неви упецам. Што смисли то и учинн. Саопшти своју жељу д@главницнма и сви скупа реше да П УТУЈУ У Русију. Искеоају одело, испеглају цилендере, узајме из комшилука ку®ере, обрију се, штуцују мало бркове и хајд на пут. На жељезничкој је станици већ јавио старо брадати вратар иутницима да улазе у воз. Један кондуктер трчка поред вагона треће класе и виче: марш унутра, марш унутра, а други кондуктер стоји код вагона друге и прве класе и говори: 'зволте, 'зволте! — Већ једошао близу машине онај чиновник што носи црвену пантљику око рукава и воз таман да се крене, ал ево трчи група људи. За неким се још вије пудер с' обријане браде. — „Молим лепо" рече государсте Фердинате, „иде ли овај воз у Руеију?" — Не, одсече кондуктер, већ само до наше границе. — Добро; свеједно, отворите нам вагон нрве класе. — Молим да видим карту, рече учтиви кондуктер. Путници показаше своје карте, акондуктер, отварајући врата иромрнђа: лако је тима; ти имају сто процената попуста. Путници се наместише. Наједаред устаде један промоли главу кроз нрозор и повика; хе, трегер, хордар, овамо, овамо. Носач унесе два коФера и. доби по пропису четрдесет иотура (по нашем рачуну.) Воз крену. Отпутоваше. Из Русије су нам ти гости нослали много много анзихтскарата. На једној је Бугарски Кобурговац написао: „риба је уготовљена ио правом руском народном начину. Течна је, ал је пуна костију. Ситније кости сам прогутао а крупне сам — по упутству свог старог земљака оберхоФцеремонимајстера — враћао натраг. При вађењу крупних костију из уста и метању у тањир, причао сам како ми је мило и како и ја и моја жена, и како је и моја мати улшвала што ми је син у православној цркви крштен. Тоје нитање помогло, да гостољубиви Руси не виде, како се мучим и како не могу и не могу и крупне кости да прогутам". У главном провели се добро. Кад се мало ноднапили ирестао је Кобурговац хвалити православље и почео је из дуга времена делити ордене. Разговарало се и о Македонији. Сиоразумело се у томе да онде остане 8Ши§ §ио. докле год има кога жива. Три дана се онде частили и онда је Кобурговцу пало на памет, да би, кад је већ дао испеглати цилиндер и иске®ати одело, могао посетити и ког комшију. Смисли да оде турском цару. Његово друштво пристаје узањ.

Извадише нову карту и одоше. Султану је било богзна како мило што му је дошао тако искрен нријатељ. Частили се, иевали су, пили брудершаФт и још мало па би се шпанцирали и ио харемима. Н<*до тога није дошло, јер је Кобурговац имао иречег посла. Разговарао се са Султаном како би то лепо било да се Македонија припоји Бугарској, или само — за почетак — да му син буде гувернер Македоније, или, а то би још најлепше било, да се цела Бугарска припоји Македонији и он Кобурговац да столује час у Софији чаб у Солуну. Тако би био народ задовољан ; настао би мир на Балкану. За ту малу преинаку пријатељских одношаја радо би Кобурговац пристао да му син после принојења Македоније Бугарској пређе у солунској џамији у мухамедову веру. Та је вера ислам на име — мени тако мнла да сваки дан иа штесрце читам коран, говораше из уверења Кобурговац. То би била за вас и за ислам, нагласио је Кобурговац, велика аквизиција. Султан ову реч није разумео, на премишља од онда до сад непрестано. Благостање је и мир вслики у Турској; можда ће још и пристати султан. Све се нешто боји да младотурци неби продаДи Македонију, а од тога нема вера ништа. На растанку обећао је султан побратиму, да ће гледати. — Рледаћу и ја, рекао је Фердинандо и вратио се кући. Од унтерхоФмаршала рускога обавештени смо, да су Руси нозвали у госте српског краља Петра. Они из Београда нам ништа о томе не јављају. Срби они, Срби ми, на се од давне давнине не слажемо. Шта знамо то чујемо од ког брата немца из Русије. Таких. има иуно у Русији и сви се брину да се Русија брзо не развије, јер би могла пући, па смлатити оне око себе. Еле чујемо да су крал>а Петра дочекали лепо, али тако лепо, као каква невина сужња, који је ни крив ни дужан тамновао неколико година. Све се надметали око њега, ко ће даму боље прикаже слободу, у којој се сад налази. Од часа на час лице му се разведри и малко се развесели. Угађали су му свакојако. Чак су и рибу приредили по Француском начину ; повадили су све кости. Руси су уживали а странци се чудили томе, што краљ Петар често иде у цркву; час у ову, час у ону и тонло се Богу моли. Министар нредседник Пашић рекао је радозналим новинарима; наш краљ увек препоручује душу своју Богу, јер тело .. . ; па да, смртан је човек. Нико незна како ће свршити. Увек говори, — само незнам, кога мисли —- : „тело ми могу погубити, ал душу хоћу да сачувам. Тога се држи и према томе и живи и ради". До сад нисмо могли више Дознати с' тога краљева пута. Очекујемо, ал тешко да ће мо моћи више шта чути. Осим да се сретно кући вратио. Народ га је дочекао са „добро нам дошао", а он их отпоздравно „боље вас нашао" !