Стармлади

Стр. 78.

- СТАРМЛАДИ —

Бр. 10. и 11.

Позив на митрополијски збор! (Појезија у прози.) Бррр-ррр-бум! Народе, снаго! Ми радикнди баш сасвим чисти Од поштења да, од стида и срама, Многе вам касе држимо у реду, Очистисмо их: склонисмо папире, Да не би плесан замазао слова, И звечећи део почистисмо муком, Да не би хрђа замазала сјај им. Народе, снаго! А данас ево Нас љубитеље чистоће и сјаја, Крвнички гоне иа мржње и злобе, Господа нека, ввани самостали, А не знају ни бројеве писат', Јер од нас траже — жалосна им мајка Неке рачуне, да бројеве уче. А ми недамо . . . Народе, снаго! Науку нашу с тобом ћемо делит' Учећи тебе бројев'ма рачуну, Донеси само папир са бројеви И звечеће оно са круном ћесара. Бррр-ррр-бум! Народе, снаго! Ми раденици, радикали звани, Зовемо тебе на договор братски, На чашу вина. на сред Руме града, Ту ћеш све знати, шта чинити треба Са оштром бридом, када самостали Јуришат' пођу на Карловце наше. Бррр-ррр-бум! Народе, снаго ! До|и, пожури . . . јела, пића, гозбе! На збор ! На збор !!! Преписао: Глиша.

Високородије. Један даровит адвокат, који је у осамнаестом веку живео у Паризу, беше од сиротих родитеља, али толико чувен да су га и сами владари призивали. Једном он буде позван у Петроград и ца рица Катарина II. прими га и рече му: — Ваше високородије. Жеља ми је да израдите скицу за сноменик Петру I. Сликар се осмехну и рече: — Величанство! Имате потпуно права што ме зовете „високородије". Јер, како ми је мати причала, ја сам доиста рођен врло високо — на једном тавану у Паризу. јМудар разлог. — „Зашто толико дуго плескате, кад певачица пева мизерно!?" — „Баш зато, док пљескамо, неможе да пева! ..." Др : Џн Џи „Ђаво".

*

Како је он бистар.

— Жо, синко, је си ли предао писмо и прилепио за 10 потура марку? — Оде писмо бадава, тата!" — Шта велиш? — Па ја сам причекао мало док се поштар уклонио иза стола. Чим он устаде и оде у другу собу, а ја брзо стрпах писмо без марке у сандучић па побегох ! „КиЋа. 1 -

Последња жеља. (После избора за црквени сабор и Јустовог нада). ПРИЧА. Стара, крезуба бака (лежи на самртној постељи. Мало се угрувала Крај ње седи њезин Ђелави ђаво, невесео и тужан што хоке баба да му умре, па је тек запита жалостиво): Бако јадна! Кажи ми, желиш ли још што год овог света? — Јао старче, прошамута бака да се једва чуло: да ми је само да још мало оздравим.

Ах, хај народ! — Њему. Завађо си брата с братом Иочинио силна чуда, Издао си народ српски И постао српски Јуда. Али сваког издајника Зла коб стиже, ма кад било, У народу, тај што суди И теби је одзвонило. Па почивај мирно, борче, Мржње, злобе, слатки творче, Захвалан ти народ велп: Купи прње па се сели! Гореки.